Јован Ристић – један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека

На данашњи дан 5. септембра 1899, умро српски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије.

Послије окончања студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истамбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успјешно је окончао дуге преговоре о повлачењу турских гарнизона из србијанских градова.

Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије. Намјесник малољетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малољетног краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана највише је допринио доношењу новог Устава 1869, а 1878. је успјешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише трговински споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од „двојне монархије“, због чега је поднио оставку на положај шефа владе.

По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици је покушао да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. кад је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Дјела: „Спољашњи одношаји Србије 1848-1872“, „Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: