Јован Стерија Поповић: Оснивач српске драме и комедиограф

Српски писац Јован Стерија Поповић /1806-1856/, први српски комедиограф који је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост, рођен је 13. јануара 1806. године.

Иако многи театролози сматрају Стерију оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф јер се ту огледао његов књижевни таленат.

Комедије „Лажа и паралажа“, „Тврдица“, „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“, „Београд некад и сад“ – и данас су редовне на репертоарима српских позоришта.

Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, Стерија је радио као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.

Као начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке и Народног музеја.

Јован Стерија Поповић учествовао је у организовању првог београдског театра, који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“.

На почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је „Романом без романа“ напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.

У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све што је у српској књижевности написано прије њега.

Он је писац са великом књижевном културом и први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.

У оквиру обиљежавања 150 година од рођења и вијека од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал „Стеријино позорје“.

И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: