ИН4С

ИН4С портал

Јованаде (VIII): С радошћу ћу одробијати ту Литургију на Румији

1 min read
Петнаестогодишњицу обнове цркве Свете Тројице на врху Румије обиљежели смо богослужбено, Литургијом у овој цркви. Било је то на дан њеног освештавања, 30. јула прошле године.
Plamenac, Boka

Парох барски протојереј Јован Пламенац

Пише: Јован Пламенац

Петнаестогодишњицу обнове цркве Свете Тројице на врху Румије обиљежели смо богослужбено, Литургијом у овој цркви. Било је то на дан њеног освештавања, 30. јула прошле године.

Након процедуре у Полицији и Тужилаштву, нама свештеницима тако добро познате, 25. новембра изречена ми је судска опомена. Потврђена ми је 18. марта ове године у Вишем суду.

То јесте најмања казна у кривичном поступку, али је ипак – казна. Кривично сам осуђен!

Недавно ми је поштар донио уплатницу коју су ми послали из Суда, да платим неки паушални износ. То је мала сума, али нијесам могао да је платим. Не зато што нијесам имао толико новца, него зато што не могу да пристанем на судску казну зато што сам служио Литургију на Румији.

И тог дана полицајци су нас пратили и снимали, као и када смо ишли у литијама. Нијесмо могли ни на једно богослужење а да нам они не дишу за вратом. Тек сам се вратио са Румије, позвали су ме у Полицију да дам изјаву…

Било је то вријеме бруталног обрачуна богоборног режима Мила Ђукановића са Српском православном црквом у Црној Гори. Приводили су  митрополита Амфилохија, хапсили владику Јоаникија и многе свештенике. За Васкрс, тај символ смисла постојања хришћана, затворили су нам цркве и народ није могао да се причести. Ударали су на оно најсветије у хришћанству.

Круна тог ђукановићевског бестијалног пира било је насиље над православним хришћанима у Црној Гори оличено у Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, које га је довело до пораза на парламентарним изборима (ипак, не и до развлашћења).

Као што је и тај Закон скројен као гиљотина за Српску православну цркву у Црној Гори, тако је и примјена мјера фамозног Националног координационог тијела за заразне болести, на челу са опскурним Милутином Симовићем, добрим дијелом, била уперена против њених клира и вјерника.

Објест режима Мила Ђукановића показала је колико је важно однос Српске православне цркве и црногорске државе утврдити Темељним уговором. Ко црногорском народу може да гарантује да се свих полуга власти над њим поново неће дочепати та патолошка, лоповска и мрзитељска камарила која будно прежи огрнута својим огромним иметком и осјећа се све самопоузданијом што је актуелна формална власт неодлучнија.

У вријеме обиљежавања петнаестогодишњице обнове Румијске цркве на снази је била мјера којом је предвиђена забрана вјерских окупљања на отвореном јавном мјесту, осим на отвореном простору који припада вјерском објекту. Испоставило се да је земља око цркве Свете Тројице власништво Црне Горе. Тако испаде да сам кажњен зато што је народ током Литургије коју сам служио у овој цркви стајао на државној земљи. Притом Тужилаштву и Суду није било важну што су на тој истој земљи, истог тог дана, па и током Литургије, стајали неки планинари и туристи којих је пуно на Румији, посебно током љета. (Наравно, било би интересантно видјети како је та земља уопште постала државно власништво.)

Добро, Суд је одлучио према важећим прописима. Али, колико су ови прописи били у складу са законима и самим Уставом? У независном правосуђу то би било лако установити. У овом црногорском, чије афере поткупљивости управо испливавају, које је и даље у рукама режима Мила Ђукановића, који је сада „дубока држава“, то није могуће. Добро координисаним функционисањем извршне, законодавне и судске власти, доносили су прописе којима су штитили свој криминал и обрачунавали се са онима ко би им га, хотимице или не, угрозио. Могло им се што им се хтјело. Тако су могли да донесу и пропис по којем би ме кривично казнили зато што нијесам рођен као црнац. Као што су ме сада казнили због Литургије на Румији…

Распитао сам се: једини сам свештеник у Митрополији црногорско- приморској који је до сада, након судског процеса и жалбе Вишем суду, кривично кажњен због служења Литугије које није било у складу са њиховим тендециозним, бесловесним прописима. Више је свештеника којима је судски процес и даље у току, још у основним судовима, иако су процесуирани за дјела старија по неколико мјесеци од мога. А мени је кривична казна већ потврђена и на Вишем суду. Да ли је то само због мог богослужења или су им додатни, можда и пресудни мотив били моји текстови који су у функцији одбране Цркве и народа од богоборства режима Мила Ђукановића?

Заиста, с радошћу, поносом и чашћу одробијаћу ту Литургију на Румији.

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Порука Иване Жигон антифашистима поводом Дана победе: С Днём Победы!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Јованаде (VIII): С радошћу ћу одробијати ту Литургију на Румији

  1. Pritisnite, molim Vas, da se vec jednom potpise Temeljni ugovor. Ako se budu pitali Becko i Zdravinjo, odlagace se do u nedogled… Ne dajte im! Insistirajte da se sto prije potpise, dok je Leposavic na funkciji, posle ko zna sta ce biti

  2. Problem je velik mozete ga razumet ne samo hriscanski vec i profesionalno . Sud dps Milo Djavo … IMAJU PROBLEM STO NE USPEVAJU DA PRIZNAJU DA POGRESILI POKAJU SE I KOLIKO MOGU OBESTETE OSTECENE . SPAS TRAZE U SVE DALJEM UDALJAVANJEM OD ISTINE PRAVEDE LJUBAVI MIRA SLOBODE CASTI DOSTOJANSTVA E AKO SE NADJE NACIN DA METANOJA TJ. PREOBRAZENJE DEJSTVUJU NA OSTATKE DUSE SAVESTI TO CE KORIST DONETI VASIM TEZNJAMA PLEMENITI OCE JOVANE. DAL CE METANOJI DOPRINETI VASE EVENTUALNO MENJANJE NOVCANE KAZNE ZA VREMENSKU U SPUZU DA OCE SVI BI ODMA U SPUZ OTISLI ILI CE VAS ODLAZAK U SPUZ DODATNO RAZJARITI ONE KOJI SE SVE VISE SJEDINJUJU S DUHOM KOME CILJ DA SA STO VISE LICA STO DALJE BUDE OD DUHA SVETOGA BOGA SINA COVEKOLJUBCA I OCA BOGA SVIH TVORCA I SVEDRZITELJA U VECNOSTI DA ZLE UCINI GRDJIM A DOBRIMA ZLO CINECI POKUSA DA IH UCINI ZLIM I SJEDINI SA ZLOM .

  3. Ево те најзад. Недостајале су већ неко вријеме твоје Јованаде у којима изливаш своје и наше јаде, али дајеш и наде. Хвала ти.

    20
  4. Ево те најзад. Недостајале су већ неко вријеме твоје Јованаде у којима изливаш своје и наше јаде, али дајеш и наде. Хвала ти.

    12
  5. Од моје девојке рођаци живе у Бару, доћи ћемо да их посетимо. Волео бих том приликом да се попнем на Румију и да видим цркву. Да ли могу неком у цркви да се обратим да ми буде водич или је пут до црвке обележ? Поздрав.

    14

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *