Јованчевић: Увозимо папир из Бугарске, умјесто да га извозимо из Берана

„У Беранама је некад било запошљено 10 000 људи у индустрији, а данас се тај број свео на свега 300.
Несташица рото папира је поново отворила питање зашто је затворена фабрика у Беранама и ко је одговоран за то“, сматра Јована Јованчевић, из медијског тима Слободне Црне Горе.

Она такође додаје да је фабрика папира у Беранама је продата 2004. године и не ради већ годинама, али да на основу ријечи последњег директора беранске фабрике Јоксимовића могла је да се сачува и да настави свој рад, међутим политичка одлука је помрсила те планове и приватизовала је, а онда је и продала. “Беранка” је продата из стечаја београдском бизнисмену пљеваљског поријекла Радоје Гомилановићу.

„Одмах по куповини фабрике Гомилановић је затражио и добио репрограм дуговања од Владе и ЗОИЛ-а. Влада је власнику одобрила пролонгирање исплате пола дуга, а за другу половину га је обавезала да уложи у инвестиције и то у интересу покретања производње. Лукшић, бивши премијер из редова ДПС-а, је имао могућност да спријечи пропаст фабрике, тако што би тражио назад средства која су дата Гомилановићу, а нису враћена„, сматра Јованчевић.

Она је уверена да је увођењем стечаја могао зауставити гашење фабрике која је била извор прихода радника. Док су радници приморја, Никшића и Подгорице добијали отпремнине и до 20 000 еура, радници Берана дискриминисани у односу на друге су добили свега 1 920.

„Ми данас увозимо папир из Бугарске, иако смо могли бити ти који би извозили. Ми данас имамо много угашених фабрика и то кривицом функционера који нису обављали свој посао како треба. Гашењем „Беранке“ и других фабрика од стране Демократске партије социјалиста сјевер је доведен до сиромаштва и непрекидног исељавања„, закључила је Јованчевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: