Јованка Орлеанка

На данашњи дан, 21. фебруара 1431. године почело је суђење Јованки Орлеанки, оптуженој као лажни пророк, вјештица и jеретик.

У данашњој варошици Домреми ла Писел, у сеоском домаћинству Жака Дарка, родила се дјевојчица којој су надјенули име Жаен. У то вријеме Француска је трпјела последице дугогодишњег рата, касније названог “Стогодишњи рат“. Када је Јованка навршила три године, енглески монарх Хенри V се искрцао у Нормандију, гдје је нанио тежак пораз француској војсци у бици код Азенкура на Соми.

Након овог пораза и потоњег похода непријатеља, велики дио француске територије пао је под власт Енглеза и њихових савезника. Француски пријестолонаследник, малољетни Шарл VII, био је у избјеглиштву када му је умро отац, а он устоличен за краља Француске. Међутим, политичка ситуација је била врло нестабилна.

Млади француски краљ је био практично у немогућем положају, с обзиром на то да је држао само мали дио географски распарчане територије, да није имао ни војску ни посједе, нити је био у могућности да обезбиједи моћне савезнике, тако да се могао ослонити само на своју популарност. Тад, када се чинило да је све изгубљено, догодило се нешто необјашњиво и радикално што је промијенило ток судбине француског краљевства. Народ је у Јованки, која је од своје 13 године говорила да јој се Господ обраћа преко светитеља, препознао вођу који ће француском краљу вратити власт над посједима. “Глас Господњи ми два или три пута недељно говори да морам да пођем… и град Орлеан ослободим опсаде“, рекла је дјевојчица. Ријеч о томе стигла је и на двор, а Шарл и његови савјетници су одмах препознали прилику да се краљев легитимитет учврсти на темељу мистичног позвања једне дјевојчице из народа. Послије сусрета са Шарлом VII, Јованка Дарк је проглашена племкињом, те је узела име Јованка Орлеанка, и била је устоличена за витеза.  “Божији глас” који је Јованка наводно чула и мисија која јој је била повјерена, били су сасвим увјерљиви и прихватљиви у средини гдје су спонтаност личних вјерских осећања и њихове популарне манифестације били опште прихваћени као израз Божије промисли. Као Божја гласница, Јованка Орлеанка је организовала и повела краљевску војску, коју је за борбу против Енглеза наоружала прије свега духовним оружјем.

Снага Јованкине вјере показала се на дјелу када су, након вишегодишње енглеске опсаде, трупе Шарла VII, под њеним вођством ослободиле Орлеан. С краљевским барјаком у једној руци и чудотворним мачем Карла Мартела у другој, Јованка Орлеанка је кренула у силовиту офанзиву, тако да је француски краљ први пут остварио премоћ над непријатељем. Међутим, требало је начинити још један гест са симболичним значењем да би краљевска власт била опет успостављена у потпуности. Тада је “Госпа из Орлеана”, савјетовала да краљ буде крунисан у катедрали у Ремсу, као духовној пријестоници краљевства. Величанствена церемонија крунисања у Ремсу обављена је 1429. године, чиме је Шарл VII коначно устоличен на пријестолу Француске отворивши тиме пут поновном постављању краљевских институција. Политичка неодлучност Шарла VII имала је негативне последице по његове војне подухвате. Маја 1430. године, након што је рањена у Паризу, Јованку Орлеанку је заробио Жан од Луксембурга, у служби Бургундије и предао је Енглезима. Јованка је пребачена у Руан, гдје је стављена на муке и гдје ју је због јереси осудио Инквизицијски суд. И поред мука на које је била стављена, Јованка Орлеанка никада није порекла да јој је “Божији глас” повјерио задатак да крунише краља у Ремсу и истјера Енглезе из Француске.

Приредио: Миомир Ђуришић, Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: