Јовановић: Расељени и убудуће без права на посао у државној управи

Предсједник Савеза удружења расељених у Црној Гори Миленко Јовановић казао је за да они у савезу немају већих примједби на нови Закон о странцима који више не препознаје категорију расељених и интерно расељених лица, који треба да ступи на снагу 1. априла, али да суштински проблем тих лица остаје, а то је да без држављанства немају право гласа, нити се могу запослити у органима државне управе и у јавном сектору.

„У принципу све су те промјене већ наговијештене и немамо неких суштинских примједби. Нови Закон више не препознаје категорију расељених и интерно расeљених, који су, по досадашњем закону, под повлашћеним условима могли да регулишу боравак у Црној Гори. Међутим, са статусом или без њега, без црногорског држављанства не можемо остварити нека права као што је право гласа или запошљење у органима државне управе и јавном сектору„, казао је Јовановић порталу Аналитика, додајући из тих разлога та лица суштински остају и даље дискриминисана.

Промјене у новом Закону о странцима недавно је представио директор Директората за управне унутрашње послове у Министарству унутрашњих послова Абид Црновршанин који је казао да ће примјеном овог Закона коначно бити ријешен статус држављана држава насталих на простору бивше СФРЈ, који имају пребивалиште у Црној Гори, јер ће сви који имају пријављено пребивалиште и личну карту издату од надлежног органа у Црној Гори, бити по службеној дужности уписани у евиденцију странаца са сталним боравком.

Он је објаснио да ће они који имају пријављено само пребивалиште, а немају личну карту издату у Црној Гори, бити уписани у регистар странаца са привременим боравком од годину дана.

Јовановић тврди да их толико не боли то што и даље неће моћи да гласају, али да су без држављанства препуштени суровим условима приватног сектора, у којем једино могу тражити запослење.

„У члану 8 Закона о држављанству, пише да право на црногорско држављанство има свако лице након десет година перманентног законитог боравка у Црној Гори, а законитим боравком сматра се боравак регулисан код МУП-а. При томе, ни положај расељених лица није био исти. Расељени из Босне и Херцеговине и Хрватске имају статус расељених, а са Косова интерно расељених, јер је била иста држава када су се та лица раселила са Косова. Расељеним лицима статус јесте регулисан преко МУП-а, а лицима интерно расељеним, дакле, са Косова, преко некадашњег Комесаријата за расељена лица, који је у међувремену постао управа Министарства рада и социланог старања. Наш боравак, дакле, није регулисан преко МУП-а, али на нашим легитимацијама је печат државе Црне Горе„, објашњава Јовановић , додајући да су сви расељени ипак „у истом сосу“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: