Јовановић: Србима забрањен повратак на Космет, међународне институције ћуте

Свјетски Дан избјеглица је повод да се присјетимо на поражавајуће чињенице да међународни војни и цивилни ауторитети који су били задужени да створе услове за повратак прогнаних лица на Косово и Метохију, у Босну и Херцеговину и Хрватску, своје обавезе нису ни покушали да испуне, рекао је Миленко Јовановић, предсједник Савеза удружења расељених и избјеглих у Црној Гори.

„Нарочито су поражавајући подаци о нестварању услова за повратак Срба и Црногораца на Косово и Метохију. Над њима је на Космету извршен геноцид у најгорем облику, а данас на дјелу имамо легализацију тога, управо под покривитељством највиших међународних институција“, сматра Јовановић и додаје:

„Уз то што им је забрањен повратак на спаљена или узурпирана огњишта, расељеним Србима и Црногорцима са Космета се не дозвољава да на безбједан начин обиђу чак ни гробља у покрајини на којима су сахрањени њихови најближи, нити да посјете тамошње цркве и манастире, а о њиховој имовини и да се не говори. Заправо, већина тих гробаља, нарочито у Метохији, је преорана, а цркве и манастири спаљени, порушени или запуштени, све пред очима хиљада официра КФОР-а, који су својим нечињењем постали саучесници албанаских терориста и уједно најодогворни за неспорно почињени геноцид над православним становништвом. Ријеч је о геноциду који траје безмало 20 година!“

С друге стране, истиче Јовановић, међународни ауторитети ни прстом нису мрднули да се прогнаном становништву са Космета, из БиХ и Хрватске омогући минимум уживања елементарних људских и грађанских права у Црној Гори, гдје је овој популацији, супротно обећањима државних институција у процесу испуњавања услова за приступање Европској Унији (ЕУ), кроз додјељивање статуса странаца ограничена могућност запошљавања, потпуне здравствене заштите и других права која гарантује Универзална Декларација о људским правима Уједињених нација.

„Такво стање је крајње неподношљиво, исцрпљује до изнемеглости ионако дискриминисану популацију расељених и избјеглих, и изискује широку акцију свих релевантних субјекета друштва како би се без даљег одлагања створили услови за одрживи и безбједан повратак и интеграцију оних који желе да се врате, односно за пуну интеграцију црногорско друштво оних који су одлучили да живот наставе у Црној Гори, кроз хитно и безсуловно додјељивање црногорског држављанства“, закључује Јовановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: