Новак ће бити без премца и у 2019. години

Крај тениске сезоне 2018. показао је велику надмоћ Новака Ђоковића над ривалима. Сјајним спортским достигнућима које је остварио у другој половини ове такмичарске сезоне заувијек се уписао у листу рекордера и легенди „бијелог спорта“. А, што највише радује његове обожаваоце, све су прилике да ће Новак, у наредној сезони, бити још успјешнији.

Пише: Јово Вукелић

После Специјалног завршног тениског турнира у Лондону, који је окончан 18. новембра, а на коме увијек учествује само осам најбоље пласираних тенисера свијета (и гдје свака побједа играчу доноси великих 200 бодова) Новак Ђоковић је до финала био надмоћан, те су ривали врло често на терену личили само на солидније спаринг-партнере. У финалном мечу против Александра Зверева Ђоковић је пружио блиједу партију, али има и он право на слаб дан…

Наравно, Ђоковићев овогодишњи успјех се догодио захваљујући изванредној форми у другој половини године, што је утицало да он засједне за побједнички трон и на крају сезоне начини још већу бодовну разлику између себе и својих главних ривала: Рафаела Надала и Роџера Федерера.

Од 19. новембра, Ђоковић је на првој позицији АТП листе са 9.045 бодова, а сљедећи Надал на другом мјесту има 7.480 бодова, око 1.600 бодова мање. Трећи, Федерер је још више заостао и има 6.420 бодова. Остали тенисери (сем изванредног А. Зверева, који је тик уз Федерера) из првих десет имају чак по четири, пет, а 10-ти Изнер – чак шест хиљада бодова мање…

Зашто је предност Ђоковића недостижна у 2019. години

Одговор на ово важно питање даћемо одмах: у првој половини ове 2018. године Ђоковић је играо мало (оперисан је) и играо је релативно слабо па је до почетка Гренд слема на Вимблдону освојио мало бодова, свега неколико стотина…. То значи да ће у првој половини сљедеће године играти растерећено, без притиска да брани, „чува“ освојене поене са Мастерс турнира у Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду, Риму, Монте Карлу, гдје је углавном губио у првим колима…

То значи да ће сви новостечени бодови које освоји сљедеће 2019. године на тих пет Мастерс турнира до Гренд Слема „Роланд Гарос“ у Паризу (а у питању је могућност да Ђоковић освоји чак максималних 5.000 поена) представљати још већ повећање бодовне разлике између Ђоковића и осталих тенисера на ранг-листи. Конкретно, ова садашња разлика између Ђоковића и Надала и Федерера може реално бити само још већа.

Зато је скоро сигурно, да кажемо врло извјесно да ће Ђоковић дочекати Гренд слем у Паризу, у мају сљедеће, 2019. године не само као први на АТП ранг листи тенисера, већ да ће бити на свјетском тениском трону са већом бодовном разликом у односу на ривале, него што је сада.

Уз то, Ђоковић је као играч сазрио, доказао се, игра мирније, сигурније, има сјаног тренера и зналца Вајду, подршку читаве породице – оца и мајке, браће, жене, стрица. Има све што је потребно да настави да тријумфује…

Само виша сила може онемогућити Ђоковића да не буде најбољи тенисер на свијету и на крају 2019. године

И да закључимо: чак да други дио тениске сезоне у сљедећој 2019. години (Гренд слемове у Вимблдону и „УС опен“ и Мастерсе у Синсинатију и Шангају), Ђоковић одигра слабије, чак знатно слабије – његова бодовна предност остаће толико велика да га ниједан од конкурената не може стићи до краја 2019. године на првом мјесту и евентуално свргнути са тениског трона. Може се само приближити Ђоковићу, смањити бодовну разлику. Требало би да се деси чудо у тениском врху па да неки други тенисер сем Ђоковића (и то само један) осваја у 2019. све главне турнире, а остали ништа. Такав је однос снага да то ипак, за сада, није могуће.

Може се помислити да је ова прогноза више храбра, него реална, али то није тачно. Ђоковић без великих напора и неких спектакуларних подвига може сљедећу тениску сезону у 2019. години да углавном игра без великих тензија (без стријепњи и тјескобе) и притисака. Имаће после дуго времена прилику да своју блиставу тениску каријеру увећа и оплемени новим побједама, подвизима и трофејима, а без оног непријатног и замарајућег притиска да нешто „мора освојити“.

Једини играчи који ће се равноправно носити са Ђоковићем у наредне двије-три године су ветеран Рафаел Надал, а још више Александар Зверев, 21-годишњи играч Ђоковићевих потенцијала и талента (Федерер је одлазећи и у паду у квалитету игре, губи брзину).

Подржимо Ђоковића у великом походу на Гренд слемове

За такву врло повољну позицију Ђоковић се наравно сам изборио овим својим блиставим повратком и својом незабиљеженом упорношћу, вољом и жељом за побједом. Својим пожртвовањем, смиреношћу и надасве талентом он и даље најсјајнијим пехарима кити своју спортску каријеру, а свим младим људима и посебно спортистима показује како се и чиме, којим особинама и врлинама постаје велики спортски ас.

Неко ће рећи да је Ђоковић непоновљив, јединствен и да не може стога бити узор другима, младима. Мислим да то није тачна оцјена и да и поред свог јединственог талента Ђоковић показује да је за тријумфе потребна ментална снага, снажна воља, упорност, жеља. Чак и када је недавно губио мечеве и био у озбиљној кризи Ђоковић је показивао и доказивао да је недостатак баш ових врлина у том периоду био главни разлог његових неуспјеха и пораза.

На крају Ђоковић је толико тога већ освојио да је као 31-годишњак ушао у тениске анале и оборио многе рекорде. Неки од тих рекорда су већ сада тешко достижни, као што је освајање свих девет Мастерс турнира, што је остварио ове године.

По високим спортским амбицијама које је до сада испољио и које он не крије, остаје му да освоји још шест Гренд Слем турнира (има их 14) и достигне водећег Федерера, који их има 20.

Тај високи спортски циљ је достижан за Ђоковића и цијела српска спортска јавност треба да га подржава и храбри да истраје на том тешком путу успјеха. Вјерујем у могућност тог подвига, јер он је већ доказао да успијева да освоји све оно што изгледа немогуће. А овај циљ је ипак много достижнији и може се реализовати у наредних двије-три године. Од 12 Гренд слем турнира у наредне три године није нереално очекивати да Ђоковић освоји половину. Поготово, ако се има у виду његова виталност, здравље и спортска воља. И његова нова изјава: „Увијек вјерујем у себе“!

Неће морати Ђоковић да игра у 36 или 37 години да стигне до тог циља. Циљ је много ближи. Сигуран сам: Ђоковић ће то доказати свима – и себи и нама!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: