Јововић: Љетописи најзначајнији жанр српског позног средњег вијека

Периодична публикација „Љетопис Бањана и Рудина“, број 4, изашао је почетком 2019. године из штампе. Љетопис издаје Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“. Издавачки савјет чине: др Војислав Миљанић, проф. др Живко Ђурковић, Веселин Матовић, Чедо Баћовић, Горан Комар, Радомир Уљаревић и Вишња Косовић. Главни уредник Љетописа је Милутин Мићовић.

На промоцији Љетописа говорио је проф. др Васиљ Јововић. Он се укратко осврнуо на терминологију назива публикације.

„Периодика или серијске публикације је термин који се среће у међународним комуникацијама. Он обухвата све врсте листова, билтена и ревија, обједињених под називом штампа, затим часописе, годишњаке, зборнике, алманахе, календаре, односно публикације које се појављују у низу, са одређеном периодичношћу излажења и нумерацијом“, рекао је Јововић и додао:

„Назив ове периодичне публикације која излази једанпут годишње је Љетопис и упућује нас на византијско историографско наслеђе, прије свега на универзалне и царске хронике, које су од друге половине XIV вијека биле читане и превођене са грчког. Познато је да је Хроника Јована Зонаре утицала на појаву нових начина биљежења прошлости у српској средини. У вријеме цара Душана преведена је Хроника Георгија Амартола, из ње је изведен Летовник, а као његов наставак јављају се српски љетописи-стеме“.

Јововић је нагласио да се код Срба историографски текстови могу разврстати на родослове, љетописе и стеме које треба разумјети у контексту српске и тада доступне иностране књижевности.

„Тако родослови и стеме бивају писани под утицајем српске традиције писања владарских хагиографија и биографија, генеалошких форми династичке репрезентације и сродних књижевних жанрова својствених владајућим слојевима Западне Европе. Љетописи представљају производ међусобног прожимања византијских универзалних хроника и потребе за записивањем сопствене, односно локалне историје. Љетописи су се показали као најзначајнији жанр српског позног средњег вијека и раномодерног периода“, рекао је Јововић и истакао:

„Дакле, љетописи представљају историографски жанр који је био способан да, инкорпорирајући претходно изучаване, одоли зубу времена и сачува сјећање на српску прошлост. Како је давно примјећено, писању љетописа претходило је превођење бројних византијских хроника које припадају у позноантичком добу насталим универзалним хроникама, које су остале омиљене током цијелог средњег вијека“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: