Јозеф Шулц- Једини њемачки војник који је одбио да стријеља српске младиће

Једини њемачки војник који је одбио да стријеља шумадијске родољубе у Смедеревској Паланци.

Стога, стријељан је заједно са њима.

Прва масовна егзекуција у окупираној Србији 1941. године, догодила се 20. јула на брду Градиште изнад села Вишевца, родног мјеста Карађорђа Петровића.

Њемци су разбили Паланачку партизанску чету и шеснаест заробљених бораца довели у Паланку. Заробљеници су били у касарни некадашњег Петог коњичког пука краљице Марије Карађорђевић. Онда су изведени да буду стријељани крај једног пласта сијена.

Међу њемачким војницима који су у стрељачком строју чекали наредбу да обаве егзекуцију, био је и војник Јозеф Шулц. Био је припадник 714. њемачке дивизије која је тих дана оперисала на подручју доње Јасенице. Непосредно пред наређење, војник Шулц је иступио из стрељачког строја, и рекао: „Нећу да пуцам.“ Његов претпостављени одмах га је осудио на смрт. Његови саборци и сународници су га стријељали заједно са 16 српских младића.

Дуго се није знало ништа о добром војнику Шулцу. Истину је открио Часлав Влајић, један од акцијаша који су 1947. године преносили посмртне остатке жртава на Кисељаку.

У заједничкој гробници било је шеснаест скелета српских младића, али и један, седамнаести, за који се није знало чији је. Судећи по металним ознакама и шунуглама (ципелама) које су пронађене, били су сигурни да је Њемац.

Очевици стрељања су свједочили да је Немац Јозеф Шулц протестовао код свог официра, који му се љутито уносио у лице. Војник је, затим, скинуо шлем, значку и пушку, прича Влајић и кренуо ка пласту сијена, гдје је стрељан, што говори о његовом свјесном жртвовању.

Постоје и фотографије на којима се види како Шулц разоружан прилази заробљеницима да га стрељају заједно са њима. Једну од тих фотографија и објављујемо.

Влајић је више од двадесет година покушавао да сазна ко је убијени њемачки војник. И сазнао је, када га је у Паланци потражио Јозефов брат, Валтер Шулц.

Њемачка команда је њиховој мајци јавила о храброј погибији сина код Тополе, али је брат истину чуо од Остмана фон дер Леја, члана Бундестага и због тога се запутио на право мјесто ове ратне драме.

Валтер Шулц је препознао свог брата на фотографијама са стријељања. На тим фотографијама је овјековечен тренутак када је Јозеф Шулц остао без ознаке Рајха и када у пратњи два ратна друга иде ка пласту сијена, као и када официр са још два војника прилази да се увјери да ли су сви мртви.

Валтер Шулц је рекао да је његов брат био члан неке тајне антихитлеровске организације, да је стално пркосио старешинама и да је само тако могао да заврши свој живот.

Срби из овог краја памте војника Шулца. Остао је упамћен као часни војник који није желио да учествује у злочину. И који је ту цијену платио најскупље – својим животом.

О њему су новине писале, а данас постоје и два споменика. Један у Смедеревској Паланци, на којем је уклесано његово име заједно са српским борцима, и други који му је подигла Мина Ковачевић, пјесникиња из засеока Локве код Горњег Милановца. Поставила је и шеснаест бијелих каменова који симболизују стрељане српске борце.

На обиљежју је написала: „Ово је тужан спомен њемачком војнику Јозефу Шулцу који збаци знамење и оружје своје земље и стави се на страну голоруког српског народа.“

Извор: Портал Eden.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: