ЈУ Народна библиотека Будве: Представљена антологијa „Пјесникиње Црне Горе 1970-2015“

Синоћ је у Народној библиотеци Будве промовисана антологија ауторке Јованке Вукановић – „Пјесникиње Црне Горе 1970-2015“, саопштено је из ове установе.

На Ратковићевим вечерима у Бијелом Пољу је 2012.године покренута иницијална идеја о женском писму. Након тога, пјесникиња и књижевна критичарка Јованка Вукановић је на позив пјесника и књижевног критичара Ћазима Мује из Улциња направила избор из опуса црногорских пјесникиња и та поезија је преведена на албански језик али још увијек чека објављивање. Међутим, ауторка је у вези са тим помислила: „зашто не направити антологију на нашем језику? Ако већ други могу имати увид у стваралаштво црногорских пјесникиња, логично је да га најприје имамо ми, овдје, у Црној Гори,“ истакла је Вукановић.

При одабиру пјесникиња и пјесама за састављање антологије, Јованка Вукановић се, како је истакла, руководила једино квалитетом, при чему су биле небитне године ауторки, број објављених књига, национална и вјерска припадност, саопштено је из ЈУ Народне библиотеке Будва.

У књизи је заступљена 21 ауторка: „свака њихова пјесма помијера свијет, помијера живот, вријеме. То је за мене филозофија…. Свијет је много комплекснији, оне су толико зашле у једну магму стваралачку, да сам ја просто задивљена, ја нисам битна¸оне су ме тако понијеле, инспирисале од Босиљке Пушић као доајена наше књижевности до Фљутур Мустафе – као најмлађе пјесникиње у антологији. Да нисам пјесникиња, не бих могла да будем ни књижевни критичар, нити би било ове антологије,“ нагласила је ауторка Јованка Вукановић.

Када је ријеч о књижевној критици усаглашеног су мишљена књижевник и књижевни критичар Балша Брковић и ауторка антологије, те сматрају да нам недостаје организованији, системскији прилаз књижевности који би подразумијевао и укључивао историографске, научне иестетске равни.

„Али тога нема, па нам зато недостају историјски прегледи, вишетомне студије, хрестоматије, аналитички пресјеци, паралеле, есејистички наслови… Требало би да буде синхронизованија и јача и академска књижевна критика,“ закључује Вукановић и додаје да би институције културе као државне институције требало да стимулишу и превођење црногорске литературе на стране језике.

На промоцији антологије „Пјесникиње Црне Горе 1970-2015“ књижевник и књижевни критичар Балша Брковић је истакао да су овакве књиге важне, чак и ако нам се не допада избор, јер генерирају дијалог, полемику, разговор, а без тога не постоји ваљан и аутентичан културни живот.

„Мени се свиђа што је наслов ове књиге ‘Пјесникиње Црне Горе’, а не ‘Женска поезија’, јер сва поезија је женска, писали је мушкарци или жене, јер тај модел спознајни, трагалачки, припада женском знаку,“ истакао је Брковић додајући да ова антологија има све што треба да имају антологије, јер је ауторка Јованка Вукановић у поезији читав живот.

Вукановић се по мишљењу Брковића у овој антологији око сваког наметнутог питања бавила до краја и на прави начин. Неколико година раније објављена је антологија пјесника друге половине 20.вијека у којој није била заступљена ни једна пјесникиња. Брковић је мишљења да би овакав гест и ауторски подухват у свим културама изазвао лавину текстова јер како је навео- таква би антологија имала проблем да функционише.

Да ли је своје мјесто у овој антологији могла наћи још нека пјесникиња, будући да има коментара на тему неправедног изостанка, Јованка Вукановић одговара да се такав пропуст могао десити, али да није непоправљив. Већ у неком наредном антологијском избору, или другом издању исте антологије, те пјесникиње би добиле мјесто које им припада. Ипак, већи би пропуст био да је у овом антологијском избору уврштена поезија пјесникиња које то својим опусом не завређују. То се ипак није десило.

„Свака од пјесникиња Јованкине антологије је засебан свијет. У неком будућем издању требало би да буде присутна пјесникиња Даринка Јеврић, једна од најсуптилнијих пјесникиња овог језика, као и сама ауторка чији је израз сведен, до краја огољен а чврст. Чини се да је Јованка имала строжи приступ када су у питању старије ауторке и блажи када су у питању млађе што је знак чистог приступа,“ истакао је на промоцији Балша Брковић.

Пјесникиња Соња Живаљевић чија је поезија заступљена у антологијском избору радује се антологији више него ли прво објављеним пјесмама које није промовисала нити имала вољу.

„Шта се дешава са женама у Црној Гори које пишу, јесу ли оне видљиве, зашто нико не зна за њих?,“ упитала је Соња Живаљевић и додала:

„Раније се говорило да у Црној Гори сви пишу, а жене су биле маргинализоване упркос њиховој потреби да пишу што је ствар интегритета и идентитета, то је дубока потреба да будете Ви,“ истакла је пјесникиња.

Соња Живаљевић сматра је ова антологија далеко од обичног збира: „ако се читају пјесме насумице добија се другачија књига гдје аутор није важан, гдје нема искакања, јер све те пјесме граде једну нову књигу која је управо Јованкина јер она није неко ко је изабрао нешто, већ неко ко је креирао нови текст са ауторским печатом који укључује фрефлексивност поезије“.

Антологија „Пјесникиње Црне горе 1970-2015“ Јованке Вукановић је значајна и стога што мијења ситуацију гдје су ауторке маргинализоване и непримијећене.

На концу вечери закључено је да је ова антологија озбиљан културни подухват, а да је бављење литературом и поезијом важан посао, у ствари то је – како је истакао књижевник Балша Брковић – „најважнији посао који ми није дао нико од људи, па ми га нико од људи не може ни узети“ – закључивши да је то довољан разлог да се буде добар сам са собом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: