ЈУ Народна библиотека Будве: Промовисана књига Крста Вуковића „Вертиго“

У сриједу, 31. јануара ЈУ Народна библиотека Будве представила је нову књигу из своје едиције – поетску збирку Вертиго Крста Вуковића. О књизи су говорили и разговарали мр Наталија Ђалетић која је и рецензент збирке и професор Радоман Чечовић, а у име издавача Станка Станојевић, саопштено је из ове установе.

Говорећи о поетском Вертигу Вуковића, мр опште књижевности и теорије књижевности Наталија Ђалетић је истакла да уводна пјесма Игра отвара збирку, те да је програмска и да антиципира тематику књиге „и позива на својеврсни пакт са читаоцем, на једном, односно, са самим собом, на другом нивоу.

„Чини се да пјесник егзистенцију види као игру, али из једне позиције када су многе игре одигране, па се из позиције онога који је волио и патио, наталожило и стекло искуство да се преиспитају правила игре, али и правила писања. Пјесник је растргнут између гордости интелекта, чиме би да овлада емоционалним искуством, и еманацијом срца које не пулсира знањем већ пристаје на тајне, на езотерију.

Игра, као феномен људске егзистенције, није само начин постојања човјека; захваљујући игри човјек разумије себе као смртника, ратника, љубавника, али и играча. Отварајући могућност разумијевања саме људске егзистенције, игра пружа могућност и за разумијевање цјелокупног бивствовања.

Игра такође претпоставља заједницу. Игра није тек појединачни чин, она додуше подразумијева индивидуалну слободу наспрам обавезујућих норми стварног свијета, али, исто тако, захтијева и – заједницу игре. Они који се играју, припадају свијету игре, они су призвани као играчи.

Вуковић призива своје Играче: Слободу, Храброст, Сумњу, Жртву, Срећу, Љубав и Вријеме. Творци игре, због тога што су у игри, утапају се у њу, али тако да задржавају свој карактер, односно своју улогу. Крстови Играчи су карактерни, заокружени у својој специфичној тежини,“ нагласила је Ђелетић.

Професор књижевности Радоман Чечовић сматра да у маси објављеног, номинованог, награђеног… представља сензацију када се наиђе на смислен и артикулисан умјетнички текст. Професор Чечовић је мишљења да свих седам цјелина збирке Вертиго заправо исписују поему о свијету и човјеку који промишља о свијету:

„Игра може да почне, у читању, које никада није само пуко срицање познатих графема, него и одгонетање себе. Зато ћемо се у овом интерпретативном смјелцу позабавити само неким од поменутих идеологема: слободом, игром и, гле чуда, немогућностима интерпретације, сматрајући да управо оне идеолошки обједињују, нека ми се не замјери на прнаглашеној експлицитности, овај изузетано успио пјеснички текст.

Слобода, први од феномена који детерминишу лирско ја, догађа се у не-познавању правила, у не-знавењу канона, сочињеног по вољи културе, по жељи управљача. А робови културе јесмо. Не-знати правила, значи бити у инциденту, значи не пристати на оно што јесте важећа истина. Бити у инциденту значи бити слободан. А бити слободан значи, даље, бити у предности. Инцидент слободе и слобода у инциденту. Зато не чуди ни прва пјесма у овој књизи која носи назив ‘Игра’.

‘Хајде да потегнемо размјену мисли
О грешкама у корацима и Творцу правила!
О Губитницима и перспективи
Утјешне Ријечи, да све има почетак, крај
И рјешење, кад год загребеш јаче.’

Игра јесте на почетку. И то не игра монолог, јер ова игра не претендује на тоталитарност мишљења, него на креативност промишљања. Двије стране, црна и бијела, у дијалогу. Дијалог је исходиште, и како изгледа, једина могућа коначност“, казао је Чечовић.

У име издавача Станка Станојевић је истакла да је једини принцип којим се руководи Народна библиотека Будве приликом одабира дјела које намјерава штампати управо умјетнички квалитет и вриједност штива што је издавач препознао у Вуковићевом Вертигу.

#Живимо ли у Пасјем времену/У којем очигледност не значи ништа – поезија одгонета, спознаје, не нуди рјешења, јер то и није задатак умјетности; сам одговор је можда у неухватљивом заносу. Да ли смо постали сувише површни, па у дубине ни мисли, ни осјећања, ни душе не силазимо, а било би спасоносно макар била/губитком проклета. Инсистирање и својеврсно ламентирање над духом и духовним, те душом и душевним провијава готово свим стиховима збирке пјесама Вертиго Крста Вуковића. Вртоглаво, на шта и сам наслов упућује. Зоне којима плове/душе свијета упућују на дубине, и експлицитно и етимолошки. А шта би у тој пловидби пригрлила душа до: Нутрину без/укуса горчине/И сумње/Да је било смисла/Опирати се/Осмишљеном, његованом/ Крају.

А на том могућем крају једино огољен живот лишен навигација, праћења, локатора, блокатора, чипова, картица, кодова… свакоме у ствари пружа исто парче слободе.
Колика је моћ слободе избора уколико она уопште постоји у љепљивој, мемљивој, густој мрежи згужваног ума, и ко или што је данас спас и спасење, а ко или што рушитељ и рушење? У овим опортуним комбинацијама могли бисмо учитати и спас у пепелу, односно из пепела. Но, у рађању из пепела увијек су за херојства потребне мишје рупе“, истакла је Станка Станојевић и закључила да ће ови вртоглави стихови премрежени: Слободом, Храброшћу, Сумњом, Жртвом, Срећом, Љубављу и Временом без стварне вртоглавице свакидашњег, читаоцу пружити ужитак у онеобиченим стиховима и љепоти поетског свијета.

Захваливши публици на доласку, аутор Крсто Вуковић је истакао да прву објављену збирку пјесама Заклон (1999) није промовисао, а овога пута је био „притиснут“ захваљујући издавачу Народној библиотеци Будве која је заслужна што је књига угледала свјетлост дана.

Истичући задовољство објављеном књигом као и промоцијом у Будви, Вуковић је казао: „осјећам се као да сам на операционом столу и да су извршили хируршки неки захват па сам се присјетио ријечи младе пјесникиње која каже: поезија огољава душу, и сада гола клечим пред вама. Ја сам тако некако након овог захвата отворен, а слиједе тренуци даљих наших сусретања у Будви гдје ће ме ваљда неко ‘затворити’ још неким позитивним приступом и коментаром који ће бити свакако и подстицајан да наставим даље“.

Он је казао да је у називу збирке Вртоглавица али да има ту још значења, једно од њих је и вртлог, а може се и трансферисати према врту, тако да је и то на нивоу и на фону слободе, у овом случају и ауторске али и читалачке.

Народна библиотека Будве је посјетиоцима синоћне промоције поклањала књигу поезије Вертиго Крста Вуковића, а публика је уживала и у стиховима на видео снимку у интерпретацији Мира Николића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: