Јубилеј српске валуте: Динар постоји 140 година

Законом о ковању домаће монете, Србија на данашњи дан добила прву званичну валуту. Новчаница од хиљаду динара из 1935. увршћена међу 10 најлепших у свету.

Када је децембра 1873. године Народна скупштина Кнежевине Србије усвојила Закон о ковању српске сребрне монете, динар је и практично постао новчана јединица младе Кнежевине, а валутом истог имена плаћа се и данас. Деценију касније штампана је и прва новчаница од 100 динара, која је имала златну подлогу. Када је реч о вредности, 140 година после озваничења, може се рећи да динар има бурну историју, али и пут који много више личи на онај од звезда до трња него на супротан.

До почетка Првог светског рата, готово три деценије од штампања прве новчанице, српски динар је био конвертибилна валута пожељна на западноевропском тржишту новца, а век касније, септембра 2012. године, међународни економски портал „Блумберг“ сврстао га је на четврто место најгорих светских валута. Неки, пак, сматрају да вредносну историју динара најбоље описује чињеница да се крајем 19. века за 100 динара могло купити осам волова, а данас два хлеба, уз незаобилазно подсећање да је 1993. године штампана банкнота са 11 нула. Она, кажу, више вреди данас него када је била у оптицају будући да је последњих година занимљива нумизматичарима широм света.

Део историје динара је и уметничка вредност појединих новчаница и(ли) серија с обзиром на то да су њихов изглед креирали многи чувени домаћи и страни сликари. Нека ликовна и графичка решења папирног новца сврставају се међу најлепше у свету.

Банкнота од хиљаду динара из 1935. године, иако никада није била у оптицају, запамћена је као једна од најлепших новчаница из времена Краљевине Југославије, што је потврђено и признањем Међународне организације за банкноте која ју је уврстила међу 10 најлепших новчаница у свету – откривају за „Новости“ Светлана Миљанић и Александра Живковић, нумизматичари Народне банке Србије. – Аутор банкноте, академски сликар Васа Поморишац, на лицу новчанице приказао је три коњаника, од којих један држи штит са државним грбом. У средишњем делу је женска фигура са ловоровом граном у десној руци, а лево су друга женска фигура која седи и пише по таблици, дете и лав.

Осим Поморишца, новчанице Краљевине Југославије „сликао“ је и Паја Јовановић, а банкноте настале по њиховим нацртима, стручњаци сматрају најлепшим у историји новчарства на нашим просторима. Јовановић је, по мишљењу наших саговорница, аутор једне од три најлепше динарске банкноте.

• То је новчаница од хиљаду динара из 1931. године, на којој је портрет краљице Марије са дијадемом. Неспорну уметничку вредност има и Јовановићева банкнота настала осам година касније, чији је основни мотив лик младог граља Петра Другог Карађорђевића у црногорско-херцеговачкој народној ношњи са орденом Карађорђеве звезде – кажу наше саговорнице и подсећају да су пре Јовановића и Поморишца, уметнички вредне новчанице Кнежевине и Краљевине Србије радили и Ђура Јакшић, Ђорђе Крстић, Бета Вукановић, као и француски уметници Жорж Дивал и Данијел Дипује.

О лепоти неких, нажалост, сведоче само фотографије, али се већина ових својеврсних уметничких дела чува у Трезору и Сталној поставци нумизматичке збирке Народне банке Србије.

Када је реч о српским банкнотама, сматра се да је најлепша одштампана 1893. године, плавкаста и препознатљива по богатом ликовном садржају. За разлику од претходних српских новчаница, на овој се први пут испољава снажан национални идентитет. На лицу је фигура девојке у народној ношњи са гуслама у рукама, а водени жиг има портерт Милоша Обилића – кажу наше саговорнице и наводе да су садашње банкноте дело академских сликара запослених у Народној банци Србије.

ВРЕДАН И У ВЕЛИКОМ РАТУ

• ПРВУ папирну новчаницу НБС је пустила у оптицај 2. јула 1884. године. Реч је о банкноти од 100 динара, плативој у злату, за коју се до почетка Првог светског рата добијало 100 франака. Штавише, вредност овог динара није много опала ни током рата када се на тржишту новца за 100 динара добијало 88 франака – подсећају наше саговорнице.

УМАЛО СРБЉАК

Вредност првог динара из 1873. године била је 100 пара, а финоћа, тежина и димензије биле су исте као франка у државама Латинске монетарне уније коју су основали Француска, Швајцарска, Белгија и Италија. Сребрни новац искован по овом закону и са називом динар појавио се у апоенима од 50 пара и једног и два динара. На лицу сребрњака био је лик кнеза Милана Обреновића, а на реверсу грб Србије – каже Светлана Миљанић и подсећа да се полемисало о називу србљак или динар. Да буде динар пресудило је то што је српска држава у средњем веку ковала новац који се звао динар, а последњи у време деспота Стефана Лазаревића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: