Југопетрол да преда резервоаре у Липцима

Приватна нафтна компанија Југопетрол дужна је у року од осам дана да држави Црној Гори преда у судржавину нафтна постројења, велике резероваре у мјесту Липци у Бококоторском заливу.

То пише у рјешењу које је јуче донио судија Основног суда у Котору Вељко Булатовић, а у које су “Вијести” имале увид.

Булатовић је донио рјешење у поступку који је покренуо извршни повјерилац – држава Црна Гора – коју заступа Заштитник имовинско-правних интереса.

Овим се, након пуних осам година од правоснажности пресуде, коју је судија Булатовић донио у корист државе Црне Горе ставља тачка и постројења и инвентар прелазе у државно власништво.

Заштитник је према незваничним информацијама “Вијести” тражио и да судски органи донесу рјешење по коме ће Југопетрол вратити и имовину која припада држави Црној Гори у Бару и Бијелом Пољу.

Држава Црна Гора је 2016. правоснажно изашла као побједник из деценијског судског спора с компанијом Југопетрол у вези с нафтним резервоарима који се налазе у Бару, Липцима и Бијелом Пољу, али до данас није ушла у посјед ове имовине што је кључ за опстанак и даљи развој државне нафтне компаније Монтенегро Бонус. Уз то, држава, односно, Влада није ни анексирала уговор с Монтенегро Бонусом и кроз анекс му омогућила да управља овим резервоарима.

Додатно питање које извршна власт “гура под тепих” је договор с Југопетролом (у власништву грчког Хеленика) у вези с надокнадом за изгубљеном милионском добити Монтенегро Бонусу који од 2004. године не може да управља резервоарима. Процијењено је да је државна компанија на годишњем нивоу од покретања до завршетка судског спора изгубила најмање 1,5 милиона по једној години. Монтенегро Бонус спор против Југопетрола покреће 2003. године, који потом држава Црна Гора преузима 2005. и који се окончава 2016. године.

Црној Гори је 2003. године припало да руководи складиштима нафтних деривата у Бару, Липцима и Бијелом Пољу, а те године се оснива и Монтенегро Бонус с циљем да управља државном имовином која је преузета од бивше Савезне дирекције за робне резерве.

Југопетрол је приватизован 2002. године и постаје дио грчке Хеленик Петролеум групе, а већ годину касније Монтенегро Бонус покреће спор због немогућности коришћења резервоара за које је грчки инвеститор тврдио да му припадају по приватизационом уговору и уписује их у своје 100% власништво.

“На основу правоснажне и извршне исправне пресуде – Основног суда у Котору од 24. маја 2016. године, а у складу с пресудом Вишег суда у Подгорици од 13. септембра 2016.године, по предлогу извршног повјериоца – држава Црна Гора – одређује се извршење према извршном дужнику “Југопетрол” ради предаје у судржавину непокретности, објекте и инвентар у року од осам дана”, пише у рјешењу судије Булатовића.

Рјешењем су обухваћене породичне стамбене зграде површине 180 квадрата, 60 квадрата, 265 квадрата, друштвене стамбене зграде од 63 квадрата, 170 квадрата, 170 квадрата, 179 квадрата, 66 квадрата, челични резервоар за воду од 750 кубика. Обухваћена је и катастарска парцела од 7.061 квадрата, манипулативни цјевовод дужине 6.071 метара, саобраћајнице и платои површине 8.680 квадрата који служе за редовну употребу објеката и инсталација, дизел електрични агрегат 500КWА, трафостаница 400КW, склониште за 25 особа, водоводне инсталације с хидратантском мрежом дужине 1.800 метара, ограда с три пјешачке и колске капије, три стражарнице, два сепаратора за зауљане воде, спољна расвјета, мјерна опрема, канализација кишна, фекална, зауљана, петролејски вез с електроинсталацијама, светионик.

Такође, у року од осам дана мора се у државину предати породична стамбена зграда од 1106 квадрата, друштвена стамбена зграда површине од 63 и 66 квадрата, два челична резервоара од 2.600 кубика с танковима и постољима, као и челични резервоар од 5.000 кубика с танковима и постољима.

Истовремено “Југопетролу” се изриче и новчана казна од 20 хиљада евра, а одговорном лицу у тој компанији 500 еура.

Извршни директор “Монтенегро бонуса” Миљан Ивановић казао је раније “Вијестима” да су код Заштитника имовинско-правних интереса државе и Министарства енергетике покренули питање обештећења због немогућности коришћења имовине која је била предмет спорења с Југопетролом.

Почетна процијењена вриједност складиштних нафтних капацитета на три локације из 2004. године износи 11,64 милиона, а по процјени коју је радио Економски факултет у Подгорици из априла 2008. године она је увећана и износи 16,2 милиона.

Спремају тендер за адаптацију резервоара у Бару

Предлогом закона о сигурности снабдијевања нафтним дериватима који је ушао у скупштинску процедуру држава планира формирање обавезних нафтних резерви. Питање обавезних резерви оцијењено је, у оквиру преговора о приступању Црне Горе у Европску унију, као кључно мјерило за отварање и затварање приступних преговора о Поглављу 15 – Енергетика.

Резерве ће служити у случају ризика од настанка поремећаја или у случају поремећаја у снабдијевању нафтним дериватима

Држава планира да нафтне резерве чува у резервоарима државног Монтенегро Бонуса у Бару за чију модернизацију треба да потроши 1,5 мииона евра од 7,5 колико је додијељено бесповратно из ЕУ, док ће остатак новца бити потрошен за набавку резерви нафтних деривата.

За потребе адаптације и модернизације резервоара Министарство енергетике и рударства треба да распише тендер за извођење радова и надзор над радовима који би требало да трају шест мјесеци, а прве количине нафтних резерви ће се купити у 2025. години.

Држава Црна Гора је 2016. правоснажно изашла као побједник из деценијског судског спора с Југопетролом у вези с нафтним резервоарима, али до данас није ушла у посјед ове имовине што је кључ за опстанак и даљи развој државне нафтне компаније Монтенегро Бонус.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: