Југословенска судбина ИМТ-а

Недавним гашењем Индустрије машина и трактора, после седамдесет година, нестао је још један део домаће индустрије.

У односу на осамдесете године прошлог века, Србија данас има свега 40 одсто некадашњих индустријских капацитета.

Коњица није стигла као спас у последњи час, као на филму, да би помогла опстанак некада поносног црвеног трактора. То јест, стратески партнер није пронађен. Резултат – катанац на браву.

У земљи у којој је данас близу 600.000 двосовинских и једноосовинских трактора, што значи да свако друго пољопривредно домаћинство има ту универзалну справу, за радове, превоз, вучу.

ИМТ је крајем осамдесетих година прошлог века производио годишње чак 40 хиљада трактора, да би та бројка на крају пала на свега шест стотина пред гашење ИМТ-а. Некадашњи директор фабрике Радослав Радовић ипак сматра да је фабрика могла тржишно да послује.

Цео радни век у ИМТ-у, од 1950. до 1986. Од тога последњих 16 година генерални директор, током златних седамдесетих и осамдесетих. Каже да би и данас ИМТ имао трзиште којем требају поуздани, а јефтини трактори.

„Требало је драстично смањити, избацити велики број старих машина и прећи на производњу између 15 и 20 хиљада трактора. Врло би лако било јер смо имали проверену и добру радну снагу, развијен сервис и развијену производњу резервних делова“, наводи Радовић.

ИМТ поседује чак 34 хектара атрактивног земљишта у Блоку 63 на Новом Београду и девет хектара у Добановцима. Једна од идеја је била и да се то земљиште прода, фабрика пресели, и да се од тог новца врати дуг од 136 милиона евра. Од те суме, цак 87 одсто су камате.

„Мислим да нису били решени имовинско-правни односи и то јесте проблем. Колико знам, на захтев предузећа је покренут стечај, сви запослени су узели отпремнине тако да ће у виду стечаја то питање бити решено у наредном периоду“, каже министар привреде Горан Кнежевић.

Уредница Нове економије Биљана Степановић каже да је ниво деиндустријализације Србије драматичан у последње три деценије, при чему је ИМТ поделила судбину бивше Југославије.

„ИМТ није пратио светске трендове и просто је по природи ствари са тржиста избачен. То не може да покрене држава јер онда се враћамо опет у државну и планску привреду, али свака држава одређује стратешки правац куда хоће да иде. Свака држава одређује услове које хоће да створи инвеститорима, према ономе какве инвеститоре жели“, објашњава Степановићева.

До доласка неке стране компаније која це продавати тракторе, пољопривредницима остаје брига шта ће око резервних делова за своје ИМТ тракторе, од којих је чак 95 одсто старије од 10 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: