Југовић

И залете се оклопник у жару.
на љутом белцу и са копљем плама.
Јури и бије и под собом слама.
Док песму кликће убојну и стару.

Песма се бесна заковитла тада.
Са вриском коња и дрхтаја пути.
Ка небу врелом окле зраци жути
Сипају огањ и бол вечни пада.

Јури, а с копља крв црвена капа:
Давно је сусто и усклик се стапа
С последњим дахом и грчем што мрви.

А кад му мати диже калпак с главе
Бескрајно добре виде очи плаве
И горак осмех и млаз црне крви.

Растко Петровић
(1898- 1949)

Антологија пјесама о Косову „Стојбино српска“
(Рубрику уређује Милица Краљ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: