Јунус-Бек Јевкуров, човек који је пре 18 година заузео аеродром Слатина
1 min read
Пише: Игор Дамјановић за Руску реч
У ноћи између 11. и 12. јуна 1999, три дана након што је потписан Војно-технички споразум у Куманову, приштински Аеродром Слатина запоседнут је од стране батаљона ВДВ-а руске армије. Вест да је руска војска ушла на територију КиМ, изненадила је целокупну светску јавност.
У моменту пристизања главнине снага из Угљевика, Слатина се већ неколико дана налазила под контролом 18-очланог одреда СПЕЦНАЗ-ГРУ, којим је командовао мајор Јунус-Бек Јевкуров. Конкретни детаљи ове тајне операције и даље су запечаћени, а њен главни актер у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“, први пут говори за неки медиј на српском језику.
Игор Дамјановић: Јавност на Балкану мало зна о вашем херојском подвигу у 1999. на териоторији Југославије. Ваш, и подвиг батаљона из Угљевика променио је историју специјалних операција. Шта сте осећали када сте добили наређење од својих команданата да извршите задатак на територији друге државе, која је била изложена дејствима НАТО-а и тамо ставите под контролу најважнији стратешки објекат?
Јунус-Бек Јевкуров: Ништа нарочито нисам осећао. Војници десантних снага Русије увек су спремни да изврше задатке на било којој тачки земаљске кугле, зато што то представља и сврху постојања десантних снага.
Игор Дамјановић: На какав пријем на територији Косова сте наишли код српског становништва?
Јунус-Бек Јевкуров: Веома добар. Њихове наде биле су упрте ка нама, људи су веровали да их је Русија ставила под своју заштиту. Многи су плакали и емоционално испољавали своју радост, дочекивали су нас са храном и воћем.
Игор Дамјановић: Светски медији су у јуну 1999. јавили да су се пред Вама, мајором ВДВ Армије Руске Федерације, повукли официри НАТО-а. Енглески генерал Мајкл Џексон рекао је да не жели да започиње Трећи светски рат. Шта сте ви осећали после тог историјског тријумфа?
Јунус-Бек Јевкуров: Ја нисам био непосредни актер тог догађаја, већ други руски официр пред којим се повукао официр једне бригаде НАТО. Епизода са Мајклом Џексоном догодила се у седишту НАТО-а у Европи. Када је главни командант НАТО-а у Европи, амерички генерал Весли Кларк наредио британском генералу Мајклу Џексону да од Руса преузме контролу над Аеродромом Слатина, Џексон му је одговорио да није спреман на сукоб са руским десантним снагама и тако изазове Трећи светски рат.
Игор Дамјановић: На жалост после обојене револуције у Београду 2000. године и пада Слободана Милошевића, руска војска је отишла са Косова. Ту одлуку донели су политичари, који нажалост веома често олако предају оно што су војници стекли на бојном пољу. Колико вашој успешној каријери у политичкој арени помаже ваша војничка прошлост. Приметио сам да је у Ингушетији много изграђено последњих година, да се развија индустрија и да се на улицама осећа висок ниво безбедности. У овом моменту себе сматрате више политичарем, или војником?
Јунус-Бек Јевкуров: Војници имају своје задатке, политичари своје, иако се задаци војника формирају на основу политичких амбиција и приоритета. Све разлоге зашто је донета одговарајућа одлука војници не знају.
Војничка прошлост ми помаже у организацији, планирању, у суштини по свим питањима које као политичар разматрам. Великим политичарем себе не сматрам, ни војником такође. Да будем искрен ипак осећам носталгију за армијом.
Игор Дамјановић: Какву поуку можете дати младим генерацијама, које размишљају да изаберу професију заштитника отаџбине?
Јунус-Бек Јевкуров: Волите своју отаџбину, поштујте своје претке, своју историју, будите спремни да се жртвујете за отаџбину. Запамтите да у армији нема уобичајеног радног дана, живите на принципу „породица у првом реду, а служба увек испред реда“. Учите и радите увек по сат више и тада ћете све постићи.
Игор Дамјановић: Преко три века Црна Гора и Русија су били најближи савезници. Цар Николај II у време Руско-јапанског рата рекао је да Црна Гора представља јединог искреног пријатеља Русије. У овом моменту грађани Црне Горе сачували су позитиван однос према Русији. Нажалост, Црна Гора је ступила у НАТО алијансу против воље велике већине њене популације. Како ви то коментарише?
Јунус-Бек Јевкуров: То је унутрашња ствар руководства Црне Горе и ту одлуку не бих коментарисао. Принципијелно као војник и политичар, не могу подржати ширење НАТО-а.
Владимир Путин је први пут изабран за председника Руске Федерације на изборима од 26. марта 2000, а већ 13. априла орденом Хероја Русије одликовао је Јунус-Бек Јевкурова. Исте године Министарство одбране Руске Федерације установило је медаљу у част учесника марша на Слатину 1999. године. Од 2008. године Јунус Бек Евкуров налази се на челу Републике Ингушетије.
https://ruskarec.ru/politics/2017/06/20/junus-bek-jevkurov-chovek-koji-je-pre-18-godina-zauzeo-aerodrom-slatina_786192
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
у називу филма, крај-край, је израз, како код Руса, тако и код нас, Срба, за географско подручје… Космет, једна од српских земаља, као Шумадија, Црна Гора, Босна, Херцеговина… није крај
„Права према вама никада није било! Увек су вас мрзели и има да вас мрзе док год постојите. Не због тога што сте лоши или добри, већ због тога што сте пркосни. Ако једног дана у очима бар једног Србина, од хиљаду вас, ја не видим тај пркос, ја ћу знати да вас више нема: постали сте робови, оно што су желели од вас да направе. Нисам се ја борио за робове, нисам се борио уз робове, и нисте ви овде мали Руси на Балкану, како неки воле да кажу, већ сте велики Срби код себе кући. И то треба да запамтите! Не бих желео да за вас постоје границе, ни моралне, ни физичке, ни границе срца вашега. Свакога треба да волите, сретнете као пријатеља, али бих желео да не патите од синдрома кратког памћења. Никада да вам се не деси да заборавите оно што је учињено према вама. Док то памтите, бранићете оно што је ваше и бићете оно што јесте – Срби!….
…Када год ми се неко захваљује за учешће у овом рату ја њима увек одговорим на овај начин: не треба да се захваљујете мени, ја сам захвалан вама што сте ми дали прилику да се уз вас борим против већег непријатеља, јер лако је да се бориш кад си јак, али јачина се, колико знам из искуства мога народа, не гледа у бројности твоје војске већ у величини твога срца, и у пркосу.
Ако ниси одустао не можеш да изгубиш, борба је добијена. Никада немојте да се предате!
Ма како да је ситуација безизлазна, предаје нема. Свако на свом месту чиме год да се бавите, ја би вас замолио да за своју земљу дате оно најбоље што има у вама. То је ваша љубав, непопустљивост према непријатељима, љубав према пријатељима, и сачувајте пркос који је особина вашег народа, српског народа. Због тога вас волим, други разлог не постоји. Хвала.“, Алберт Андиев, руски добровољац+
Дан руских добровољаца у Републици Српској је12. април.
Слава Браћи вечна и хвала, мир душама наших покојника+
+„Буди Имја Господње благословено од миња и до века“
https://www.youtube.com/watch?v=j2NO3HL7Isg
Крај – Осуђени на прогонство, руски филм о Косову
https://www.youtube.com/watch?v=d6wFbO9z49g&t=2994s
Дамјановић као русофил поставио еуфорична питања очекујући исто такве одговоре. Међутим хладнокрвност и сувопарност једног професионалца који пред собом препознаје егзибиционисту који има амбицију да га злоупотријеби је очиглдедно допринијела да овај разговор у ствари открије лажи, којим су Јушковић и Дамјановић засипали јавност како су Руси у ствари замало заратили због Косова. Човјек им лијепо одговорио. Нисам ја тај који је био на аеродрому Слатина ве други официр. Није то било тамо, бего овамо и сједишту НАТО-а, на политичком нивоу… Сада остаје да видимо докле ће поједини медији у које и ИН4С спада, дозволити да нас аветиње попут Јушковића и Дамјановића замлаћују!
Dzaba je vojska herojska, kada je vlast izdajbnicka (kod nas).
Ма немоооој
То је унутрашња ствар руководства Црне Горе и ту одлуку не бих коментарисао. Принципијелно као војник и политичар, не могу подржати ширење НАТО-а.
Bravo. Racionalno, hladne glave. Ovakvi smekeri nedostaju Kremlju.