Јуриј Гагарин

На данашњи дан, 27. марта 1968. године у авионској несрећи, у експерименталном лету у близини Москве, погинуо је у 34. години, руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човјек који је у априлу 1961. године васионским бродом “Восток” облетио Земљу.

Јуриј Гагарин је 1961. године кренуо у свемир на Востоку 1 из пустињских степа Казахстана. Није било одбројавања, није било директног ТВ преноса нити најаве у штампи. Када је све било на свом мјесту, Сергеј Корољев, суверени лидер совјетског космичког програма и главни конструктор, стиснуо је црвено дугме и ракета се одлијепила од земље.

Иако му је у регуларним условима била намијењена улога пасивног путника, Гагарин није био потпуно беспомоћан. У кабини је имао коверат са кључем помоћу којег је могао да преузме ручну контролу над бродом у сваком тренутку. Осим тога, орбита Востока гарантовала је и “бесплатну повратну карту”. Чак и да му мотор за кочење потпуно откаже, брод би се услед релативно ниске путање и трења са вишим слојевима атмосфере сам спустио на Земљу у року од десет дана. За тај критични период Гагарин је имао довољно хране и воде. Срећом, те резерве остале су нетакнуте.

Шта Јуриј Гагарин радио у космосу? Исто оно што су радили и његови непосредни совјетски и амерички следбеници – ништа. С обзиром на то да нико није могао да гарантује да ће човјек током космичког лета бити у стању да обавља иоле сложене задатке, цио посао управљања бродом повјерен је аутоматици или је препуштен контролорима на Земљи. Једини прави посао Гагарина на орбити био је да разговара са командом лета и описује оно што види кроз два мала прозора на кабини. Данас сви знамо да је наша планета округла, плава и лијепа, да њом доминирају плави океани и бијели облаци, али је Гагарин први који се у то увјерио сопственим очима. Послије једне орбите и 108 минута лета првом космичком брзином (8 км/сек), Гагарин се поново нашао на земљи, у руралном дијелу саратовске регије.

Чим је потврђено да се Гагарин спустио здрав и читав, емитована је вијест са детаљима лета, а народ је спонтано почео да се окупља на улицама Москве. Подухват је представљен као беспријекоран али је, у суштини, био на ивици катастрофе. Непосредно пред повратак у атмосферу дошло је до грешке приликом одвајања сервисног од командног модула у којем се налазио Гагарин. Жице које су спајале ова два дијела остале су читаве тако да су оба модула уронила у атмосферу истовремено, један поред другог. Дошло је до тумбања и превртања капсуле, температура у њој је опасно нарасла, али се ситуација стабилизовала када су жице између модула изгореле. Гагарин је умало изгубио свијест али се повратио током неколико наредних минута и срећно приземљио.

Након свог историјског лета Гагарин је морао да научи како да носи терет сопствене славе. Први пут у каријери изгледао је збуњено и помало нелагодно када га је на Црвеном тргу поздравила одушевљена маса од неколико стотина хиљада људи. Услиједиле су почасти, ордење и признања.

Приредио: Миомир Ђуришић, Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: