Južno od sreće: Ja putovah oni otputovali

Piše: Mišo Vujović

Za nepuna tri sata vožnje od Beograda stigli smo u Leskovac nekada na daleko poznat po roštilju, paprici, ajvaru i tekstilu, Caričinom gradu, crkvi Odžakliji,selu u blizini Vučja s’jeseni obučenom u crvene boje i naravno Tomi Zdravkoviću kome će iz rodnih Pečenjevaca Leskovac postati odskočna daska za velegradska svetla pozornice.

Zvali su ga srpski ili Mali Mančester. O sjaju i moći ovog industrijskog centra danas svedoče napuštene avetinjski zjapeće fabrike u industrijskom delu Leskovca. Pustoš kakva je ostala nakon nacističkog 1941.godine i savezničkog bombardovanja 1944. godine. U oba navrata Leskovac je sravnjen sa zemljom, što je dobrim delom izbrisalo tragove osmomilenijumskog života u njemu.
Nekada motor privrednog razvoja juga Srbije, danas grad sa najnižim primanjima u zemlji.
Zahvaljujući rukovodstvu OFK -a Beograda na čelu sa predsednikom Momčilom Minićem, poznatim beogradskim privrednikom, danas verovatno najstarijim predsednikom jednog fudbalskog kluba na svetu, grupa hedo-gastronomskih romantičara posetila je Leskovac i novi luksuzni stadion – kapaciteta deset hiljada posetilaca urađen po svim Uefinim standardima za igranje utakmica Evro lige i ostalih međunarodnih takmičenja.

Impresivno izgleda novi fudbalski stadion u Leskovcu. Veliki , prostran, građen po najsavremenijim standardima. Za Čelzi ili Arsenal ne bi mu bilo mane.
Videćemo da li je prikladan za Dubočicu i njenu šuplji odbranu, baš tako se pokazala u susretu protiv OFK Beograda, na trenutke konfuznog i bojažljivog, koji će svih pet golova postići i dva od tri primiti greškom odbrana – što svoje što protivničke. Uz metiljavost i nesnalaženje odbrane, šupljorukost golmana igru je krasila borbenost i neizvesnost do sredine drugog poluvremena kada će se pri rezultatu 4:2 za Romantičare zapečatiti sudbina roštiljdžija na konačnih 5:3 i tri važna boda na putu ka Super ligi stići na Karaburmu.

Plavo beli sa Bogoslovije pasivnom odbranom već na samom početku drugog poluvremena prokockali su prednost efektnim šutom Đorđevića sa desne strane. Da bi braća Mituljikić u 60. i 75. minutu Romantičare doveli u vođstvo 4:2. Nadu domaćinu probudiće u 76.minutu Savić, ali će je pokopati het trikom Kakvić u 88.minutu, kao što je u 2. i 4. minutu nakon grešaka odbrane hladnim tušem okupao igrače i navijače Dubočice.

No vratimo se stadionu plaćenom 2,5 milijardi dinara i po kapacitetu i po veni nesrazmeran je potrebama ali i standardu građana Leskovca zvanično na ubedljivom začelju tabele po prosečno isplaćenim platama u Srbiji.
Pesme i igara, stadiona i dvorana, kao u dobra stara vremena. Jedino fale navijači, a sve manje i manje dečaka trčkara za loptom.
Na kraju jedna lepa leskovačka priča o tri prijatelja koji se zapiše na željezničkoj stanici zbog kašnjenja voza:
I taman kada stiže nova tura začu se pištanje lokomotiv. Dok popiše, voz krenu, oni za njime. Dvojica uspevaju da uskoče treći nije bio te sreće, ali se smejao kao u cirkusu ulazeći ponovo u stanični birtiju.
“Pobegao ti voz a ti se ko blesav cerekaš?”, dobaci mu otpravnik vozova.
“Pobegao meni ali nije njima”, odgovori i nastavi da se smeje.
“Šta je tu smešno”? čudi se željezničar.
“Ništa generale, ja sam trebao da putujem a oni su me pratili”, odgovori putnik.