Кабинет предсједника: Милатовић у 2024. години наставио снажне вањскополитичке активности у циљу убрзања ЕУ пута

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић од почетка године реализовао је бројне вањскополитичке активности у оквиру званичних и радних посјета, учешћа на самитима, конференцијама и другим међународним окупљањима високог формата, са циљем промоције наше земље и убрзања њеног европског пута. То је саопштено из његовог Кабинета.

У саопштењу се наводи да су у години за нама реализоване бројне посјете на високом нивоу, укључујући званичне посјете Холандији, Аустрији, Ватикану, Румунији, Кипру и Турској. Сусрет са холандским краљем Виљемом- Александером као и посјета Аустрији, на позив предсједника те земље Александера Ван дер Белена, први су од обнове независности Црне Горе, чиме је, поручују из Милатовићевог кабинета, отворено ново поглавље у односима са тим државама, а Црна Гора представљена као значајан партнер на међународној сцени.

– Међу значајнијим посјетама је и она Сједињеним Америчким државама, током које се предсједник Милатовић срео с бројним утицајним сенаторима, конгресменима и специјалним савјетником америчког предсједника. Теме разговора биле су јачање билатералних односа с акцентом на стратешко партнерство између Црне Горе и САД-а. Он је, као најмлађи шеф државе чланице Алијансе, отворио и НАТО самит младих на Флориди – наводе у саопштењу.

Према њиховим ријечима, међудржавни односи оснажени су и посјетама високих званичника нашој земљи, па је Милатовић у Пријестоници Цетиње угостио угледне госте, попут премијера Ирске и предсједника Словеније, Румуније, Бугарске, Сјеверне Македоније, као и предсједника Европске банке за обнову и развој.

Учествовао је, подсјећају из Кабинета, и на самитима Европске политичке заједнице у Лондону и Будимпешти, као и самиту лидера Европске уније и Западног Балкана у Бриселу, гдје је у разговорима са највишим европским званичницима промовисао главни вањскополитички приоритет државе- чланство у Европској унији до 2028. године.

Наглашено је да је крај године био прилика за сусрете са новим руководством ЕУ, предсједником Европског савјета Антониом Коштом, високом представницом за вањске послове и безбједносну политику ЕУ Кајом Калас и комесарком за проширење Мартом Кос. Кредибилно чланство Црне Горе у НАТО алијанси било је тема разговора са новим генералним секретаром Алијансе Марком Рутеом.

– Након прошлогодишњих званичних посјета државама региона Србији, Хрватској и Словенији, предсједник Милатовић је крајем октобра боравио и у посјети Босни и Херцеговини, што је наставак његове посвећености добросусједској сарадњи- кључном предуслову на путу државе ка ЕУ. Круна дипломатске активности у циљу јачања добросусједских односа била је организација самита Брдо Бриони процеса чији је домаћин био предсједник Милатовић. Овогодишњи Самит успјешно је у Тивту окупио лидере земаља Западног Балкана, чиме се Црна Гора додатно позиционирала као важан и поздан регионални актер – поручено је из Кабинета предсједника.

Поруке мира и подршке Украјини послате су са самита Украјина – Југоисточна Европа у Тирани и Дубровнику, као и Мировног самита за Украјину у швајцарском Бургенштоку.

Милатовић је, подсјећају, присуствовао и самиту Иницијативе три мора у Виљнусу, гдје је Црна Гора учествовала по први пут, као и самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП) у Скопљу на коме је редован учесник. На тај начин, како истичу, учешћем у мировним инцијативама, потврђена је посвећеност Црне Горе као одговорне чланице међународне заједнице, успостављању мира и безбједности у свијету.

На позив предсједника Азербејџана, Милатовић говорио је на самиту Уједињених нација о климатским промјенама ЦОП29 у Бакуу гдје је истакао посвећеност наше земље одрживом развоју и борби против климатских промјена.

– Годину је обиљежило и учешће на водећим форумима у области политике ЕУ, безбједности и економије – јубиларној 60. Минхенској безбједносној конференцији, ГЛОБСЕЦ форуму у Прагу, Европском форуму Алпбах у Аустрији и Делфи економском форуму у Грчкој. Предсједник Милатовић посјетио је и Савјет Европе у Стразбуру, Европски суд за људска права, а на позив предсједника Француске Емануела Макрона присуствовао је свечаном отварању 33. Олимпијских игара у Паризу, гдје је бодрио црногорске спортисте који су учествовали на том такмичењу – закључено је у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: