Кад будемо бољи биће нам боље
Лука Вукадиновић
Пише: Лука Вукадиновић
Кад будемо бољи, биће нам боље и мимо наше воље и у невоље и у злобе, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и на вјешала и у катакомбе, биће боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и на стубове и у ровове, у јаме безданице и у гробнице, биће нам боље.
Кад будемо бољи, биће нам боље у бољкама и у жалопојкама у пјесмама ругалицама и у данима глади и ужаса, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и у тамницама и у пећинама у ракама јуначкијем, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и у амбису страве у незнању своме, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и у бесмислу ништавном у слободи пролазној и у страху огромном, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и на судове страшне и у масе мрачне и у часу џелатовог дана, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље у злим канџама судбине ове, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље тамо ђе се бољи са горијем боре, ђе се сузе роне биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље и у лудом трену пред свитање зоре, тамо ђе се коље и ђе ране боле, биће нам боље. Кад будемо бољи, биће нам боље у ноћима дугим док се чека јутро да позове жетву и ђе душе’ лете тамо ђе је боље.
Кад будемо бољи, биће нам боље и ђе крвник гледа у најближе твоје и ђе земља плаче рад судбине твоје, биће ти боље. Кад будемо бољи, биће нам боље на далеке стазе мале среће твоје, на путу за ништа ђе јецаји звоне, биће ти боље. Кад будемо бољи, биће нам боље тамо ђе се сабра већ сабрани зборе, тамо ђе се иде мимо воље твоје, биће боље. Кад будемо бољи, мора бити боље то казаше давне сузе оне, што плакаше ради добре смрти твоје, ако будеш бољи теби биће боље. Зашто плачу очи од судбине ове, зашто грми понос твоје жеље боље, зашто сила света остала је слијепа, зашто млада душа, без човјека оста’.
Ђе ти је срећа закопала тугу, па се срећа твоја против тебе бори, зашто ти је голема невоља једну само бригу оставила, зашто ти је брига та једина, ради злога јада увенула. Од живота само трагови ће бити, којим ће се људи поносити а са њима будући вукови, научени науком слободе Није теби име запамтило борбу, а ни борба није избрисала име.
Како ће нам бити ако неће боље, мора бити боље ради земље ове, мора бити боље ради ђеце боље, неће бити боље док не буде горе.
Наше старо звоно непрестано зове, буди се роде, да ти буде боље, наше благо срце, откуцаје броји, док се душа света са сотоном бори у далекој прошлости твоје борбе нове.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Matija Bećković od kartona…sa nacrtanom bradom i dugom kosom…Krije svoje neznanje i besmisao pod istom. I pođekoga u rodnome gradu zapali za pare svojom mističnom pojavom.
Ма, сељачина.
Што не каже да је преписао наслов од патријарха Павла..!
Raskovnik, ocigledno si glup. Nije bitno sto naslov kotisti, bitno je sta pise. Tvoj problem je sto mrzis sve i svi ti smetaju. Vukadinovic je fantastican samo ga treba razumjeti. Meni se njegovo pisanje dopada.
… A ko je išta od toga što pobrajaš osporio?
Mlad, talentovan, ambiciozan.
Inače, pisanje se ne može naučiti, ali se o pisanju silno može izučiti!
Pa da Luka, osim što piše, pomalo i čita.
Moj mu dobronamjerni savjet.
… Talentovan on, svakako!
p.s. I nije se “ igrati s riječima „! Ne vole.
… Obigravao je, poslije i on veliki, Bule, oko najvećeg Andrića da mu ovaj otkrije tajnu valjana pisanja!
Konačno mu ovaj odgovorio : Izbaci uvod!
Jedan veliki francuski teoretičar književnosti je smatrao da su riječi teret, teretne!
Njegov je savjet bio : Rečenicu oslobađati riječi. Svega suvišnog! Zauzdati je.Reći samo ono neophodno! Još i pisac sebe da oslobodi velike ambicije!
Ovom mladom i očito talentovanom čovjeku, oba su ova problema problem.
Ljudi ja zaista poštujem i cijenim mladog Vukafinovića jer zaista znam da je čovjek fantastičan. Ovaj mladi i veoma talentavani čovjek će sigurno nekad biti veliki pisac. Kada ga je novinar pitao Gospodine Vukadinoviću da li bi za sebe rekli da ste pisac, on je odgovorio ‘Ja se igram sa riječima moj stil pisanja je već napisan, ja sam samo prepisivač već rečenog’
A moram pomenuti da sam jednom prilikom sreo Vukadinovića u manastiru Ostrog prišao sam pitao se sa njim i naš razgovor nikad neću zaboraviti. Prijatan, veoma obrazovan i veliki dobrotvor. Mnogo lijepa ličnost čovjeka.
Lirika.Mama popije je, bude joj bolje, pa onda gore.Isto je.
Nestvarno koliko je nabijeni patetikom, tako da ovaj dečko ima ozbiljan problem, jer bezmalo kao da pokušava teret celog jednog naroda stavitina svoju grbaču,što je, zaista, malo je reći presmelo.
I, još nešto: kad se bogobojažljivi hrišćanin pronalazio u politici? Da ovde, ipak, nije reč o trgovini…
Rečeno je (kad se dečko već pozivana veliku mudrost Patrijarha našeg Pavla):“Moli se tajno, moj Otac će ti dati javno!
Mnogo reči s kojim se autor nikako ne snalazi…
Ne zna s rijecima,a velike mu misli na’m dolaze.Ni prvi ni poslednji.
Genije ostaje genije! Bravo!
Oчигледно ниси скапирао поенту.Манимо се тога ја теби сердаре ти мени војводо ,него се окренимо оном : Ora et labora!A шта је чије,вријеме нека суди.