ИН4С

ИН4С портал

Кад дођеш у било који град, ако тај град случајно буде Будва

Бесједио је Бећковић и прошле године по црногорским градовима, говорио своје стихове у славу владике Његоша, али због тога се није, бар јавно, негодовало.

Пише: Милорад Дурутовић

У знаменитој поеми „Кад дођеш у било који град“ Матија Бећковић пјева о Ваљеву, чиме тај град не приватизује као простор свог интимног животног исксутва, већ га обликује као универзалну фигуру о љубави са којом се лако идентификује сваки читалац који је волио неку Веру Павладољску, свеједно да ли је срео у Ваљеву, Будви или Бијелом Пољу. Стога у свом универзалистичком маниру пјесник и каже:

„сви градови су један
делови једног јединог града
града над градовима
града који си ти
према коме сви иду“

Према једном таквом граду, који се случајно зове Будва, упутио се Бећковић недавно, како би се састао с оном од које се никада није растајао; свеједно да ли се зове Вера или Поезија. Уосталом, међу њима нема нарочите разлике. Али зато постоји непојмљива разлика између данашњег времена и оног од прије равно двадесет и три године када је Бећковић био посљедњи пут у Будви. Тада му је уручена престижна књижевна награда „Стефан Митров Љубиша“. Ко је тада могао наслутити да ће се пјесник једном вратити кући са педигреом непожељног, одбаченог, сина; да ће и она давна пјесникова зебња: „На свашта су спремни они који хоће да омету наш састанак“, овог љета добити нову релевантност.

Па ипак, упркос онима што на свашта су спремни, дошло је до састанка поезије и њених љубитеља, и то на чудесном будванском тргу. Пјесникова молитва „да се кише задрже у забаченим крајевима“, те „да преко ноћи не избије рат“, уз неке мање елементарне непогоде, овога пута јесте услишена. Одржано је, тако, најпосјећеније књижевно вече какво памти будванкса културна сцена. Међутим, остало је да се промишља на неке друге теме.

Наиме, бесједио је Бећковић и прошле године по црногорским градовима, говорио своје стихове у славу владике Његоша, али због тога се није, бар јавно, негодовало. Додуше, били су то сусрети приређени у црквама, или на ријетким мјестима на којима се још може огласити неки српски пјесник. Али овог пута превршила се, изгледа, свака мјера, јербо се заборавило да у приватним државама није само приватизована привреда, већ и прошлост, таман колико и садашњост, па зашто би онда другачије било и са трговима; поготово ако на њима треба да се појави неки пјесник, мимо тендера расписаног од стране самопроглашених чувара естетског, етичког и сваког другог реда.

Па све да је ријеч о најгорем, а камоли једном од најбољих пјесника из потоњих пола вијека, зар би се смјела нарушавати институција трга (агоре) као јавног простора на каквом је засијала једном и грчка демократија!? (Или је суштинска опасност садржана у томе што је ријеч о једном српском пјеснику?)

Зар би требало човјека у 21. вијеку еманциповати чему служе тргови; зашто су од древних времена били привилегован простор слободе, размјене робе, али и оних идеја које нијесу мјерљиве литром, канатром, вагом или метром!?

Зар би требало подсјећати како називамо етапе у цивилизацијском искуству које су трговима одузимале слободу!?

Зар се брзо заборавило како је једном и сам Ловћен приватизован, еда би се претумбале кости владике Његоша, чиме се поништила његова потоња воља!?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Кад дођеш у било који град, ако тај град случајно буде Будва

  1. Бриљантан Милорад! Искористио је бећковићевска оружја против његових цензора, а све уз благу, пецкајућу иронију. Сагласан са претходником – штета што не пише чешће.

  2. Milorad Durutovic je od šire publike sakriveni dragulj. Slušao sam njegova obraćanja i svjedočio genijalnost Milorada Durutovica. Šteta sto ne piše redovno za IN4S.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net