Кад дуг(ове) очев(е) враћа(ју) син(ови)

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

А дођи да чујеш како је, Мило – Господар, вратио дуг! Чује се упоран зов моје стопанице. Као кроз олујну ноћ до мене једва доп(и)ре њен глас.

Нека вас не чуди. Задубљен у своје мисли, пребирам по бројним документима-папирима који су на столу и у њима налазим свој пензионерски мир, из времена која су неколика вијека уназад, далеких и огромних простора Русије, цара Петра Великог и царице Катарине II. Одмарам се читајући о Матији Змајевићу, браћи Зановићима, Сави В. Рагузинском, Зорићима, Неранџићима, Текелијама, Милорадовићима, Ивелићима, Требјешанима, Никшићима, Подгоричанима и још многима знаним и незнаним особама и личностима, које су са простора Балкана и наше данашње Црне Горе давно се отиснули и потражили службу – хљеба са својим породицама у „Новорусији-Славеносербији-Новој Србији“ тада далекој и моћној Царској Русији.

Тргох се из својих „научних снова“, оставих „папире“ и дођох, баш у „право вријеме“ кад даваше изјаву: „(…) тај дуг је враћен од стране мога сина са приватнога рачуна (…)“!!! Све остало што је речено од стране његове и иних у циљу елаборације – објашњења око „измирења дуга“ за мене је ирелевантно. Потпуно је неважно има ли кризе или нема. Има је, као да је нема. Да ли треба техничка Влада? Не треба, као да је и треба! Може је бити али је неће бити, јер преко ње се не може вршити власт барем онако како је (он) замислио. Од ње, (њему) неће бити користи! Иако је оснује(м) неће живјети ни један дан, нити ће се преко ње окренуту један једини цент! Шта је ту спорно?

Као што видите, грађани ми смо двојица добро, у никад бољим односима нијесмо били и тај ваш „бунт-протест“ са улице неће нас уздрмати нити натјерати да одемо са власти док на позавршавамо све послове око социјалне правде, једнакости и потреба грађана у циљу „њиховог“ бољега живота. Треба ће нам/им још три деценије на власти док не позапошљавамо/ју и своју унучад, јер смо/су увелико своју дјецу инволвирали у политику и бизнис двије најпрофитабилније професије данас у Црној Гори. Само прочитајте имена и презимена младих ДПС-оваца у црногорском парламенту. „Ми знамо како“, кличу из партијских клупа ДПС-оваца.

Врло „луцидно“ један млади посланик из редова ДПС-оваца запази да је ово „година свиње“ по кинеском хороскопу! Да ли је свјестан значења изговорених ријечи приликом одбране афере „Коверат“ и његовога Предсједника државе, за којег рече да ће још „владати четири године“ и да „…неће отићи…“! Неки нејгов партијски друг пође још даље па Предсједника државе упореди са „светим Петром“! Једино добро је у свему томе код младих ДПС-оваца да памте или знају набројити све афере колико их је било за вријеме Предсједника државе Црне Горе. А није их било мало! За сваку (по)хвалу њихово памћење!? Потпуно је неважна чињеница да они настоје опрати прошлост свога партијског вође-лидера и ове садашње несмјењиве партијске гарнитуре. Много је грађана живих у Црној Гори који још памте бројне шлепере крцате штекама-пакетима дувана како уз пратњу без застоја пролазе црногорским друмовима и на граници понекад само на тренутак застану, као и оних који су на црногорској обали гледали глисере како се из њих утоварају или истоварају на хиљаде штека-пакета дувана. То би био одговор младоме посланику који (у)тврди да од цијеле дуванске афере није „ни дим(а) оста(л)о“!

Поштено, нема што, рекох више за себе. Ма, поштено брате, нема куђ поштеније и боље него кад отац заслужи да му син враћа дугове које је он учинио!? Наравно, изненађен сам чињеницом да седмоструки премијер, двоструки предсједник државе и човјек који не силази са политичке сцене Црне Горе од када се попео на државничку фотељу-функцију једну или другу не силази са њих боље но дијете са трешње.

Гест вриједан пажње и за велику (по)хвалу, посебно за ове наше данашње Црногорце, који се баве бизнисом па дугују Богу и народу, а имају на десетине отворено-затворених фирми и (по)неђе неку приватно-партнерску банку у Црној Гори или иностранству. Све су стекли на поштен, легалан и легитиман начин за само три деценије бављења бизнисом под геслом „дигни кредит“ преко пријатеља (државе), обрни (уплати) један исти новчани износ неколико десетина пута и не враћи кредит, јер ће бити отписан од твога кума и пријатеља који се не одричу кумства нити пријатељства, а све без икаквог интереса!!!

Ништа необично у данашњој „земљи чуда“ Црној Гори, проевропској, евероатлантској и НАТО-вској!

Дешавало се тога небројено пута и у оној књажевско-краљевској Црној Гори Николе И Петровића да син врати дугове које му је ота оставио, и такав чин био је на добром гласу. Тада су стари Црногорци знали рећи: „Алал ти вјера, синко, хвала ти, јер спаси образ своме оцу“!?

Нијесам изненађен изјавом „(…) тај дуг је враћен од стране мога сина са приватнога рачуна (…)“, коју је дао Предсједник државе Црне Горе. Не бих и нећу да будем тумач наведених ријечи, али вјерујем да је хтио тиме рећи да има насљедника који је кредитно способан и може вратити његов „заборављени дуг“ на кредитној картици, који и није учињен јер је већ то у рукама судских органа. Можда је и дуг био а можда и није био, о томе ће се у редовном поступку утврђивати истина. Али сада је „заборављени дуг“ плаћен од стране његовога сина! И, шта има ту спорно?

У цијелој овој ствари око враћања дуга мени је интересантно само једно питање, за које чекам одговор, а оно гласи: Како је могуће и како повјеровати да једна личност која је на истакнутим и највишим државним функцијама у најстаријој еколошкој држави скоро три деценије на власти и прима мјесечну плату, има путне дневнице, има ријешено стамбено питање, има и некретнине, сви су му чланови породице запослени и имају своје фирме, он има своје фирме у Црној Гори које нијесу фиктивне нити постоје и не постоје, он као неко ко плаћа све рачуне у било којем да је у друштву, он као човјек за кога други пријатељи или кумови гарантују за подизање кредита од милион и по еура, он који има умјетничке слике које је добио на поклон од „самозваног пријатеља“ вриједне неколико десетина хиљада еура или чак и стотину хиљада, он који је успио акцијама на берзи све вратити и тако даље…, сада нема на своме рачуну у банци или у „сламарици“ тих непуних 16000,00 еура да врати банци из које је на вољу користио кредитну картицу, а коју му је, гле чуда неко ко му није „пријатељ“, дао да користи без икаквог лимитираног износа, и тако даље?

Све ме наведено увјерава да смо већ имали случај који је много сличан садашњему, ако се подсјетимо изјава некадашњег дугогодишњег партијског друга из ДПС-а и државног функционера који је (м)удро говорио, парафразираћу: „…да он не стоји у ред на шалтеру банке, већ га издржава његов син који се бави спортом и плаћа услуге за савјете које добија од оца!!! СЈЕЋАЊА БЛИЈЕДЕ, ЗАПИСАНО ОСТАЈЕ!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: