Кад дуг(ове) очев(е) враћа(ју) син(ови)

А дођи да чујеш како је, Мило – Господар, вратио дуг! Чује се упоран зов моје стопанице. Као кроз олујну ноћ до мене једва доп(и)ре њен глас.