Кад експерт посрне или опрости, Београде!
Пише: Емило Лабудовић
Писма са села којег више нема:
Чињеница је да сам се кроз живот више сусретао са појмом „експерт“ него са особама уз које он иде, са онима чија су имена, сама за себе и сама по себи, изван сваке дилеме и спора и код свих изазивају исти осјећај дубоког поштовања и признања. Експерт – особа која има велико искуство, знање и вјештину у ономе што ради, како је дефинишу енциклопедије, већ самим тим статусом је обезбјеђена од приговора, спорења и вредновања кроз дневно – политичке призме.
Кад је неко стекао друштвено признати статус експерта, онда је то неспорно за било кога. Због свега тога, такав статус и високо друштвено и научно вредновање не сусреће се на сваком ћошку и личности тих квалитета су чак и међу бројнијим народима ријетки бисери у милионима шкољки у којима осим пијеска нема ничега.
Експерти, као појам и као личности, ушли су у наше животе као масовнија појава тек са владом Здравка Кривокапића. И прије него су именовани, његови министри су најављивани скоро као ванземаљци, вансеријски стручњаци који ће посрнулу Црну Гору подићи до неслућених висина.
А кад су имена саопштена, и најдобронамјернији су се у чуду чешкали по глави, јер, рекох, статус експерта подразумијева и највиши степен присуства у јавности. Испоставило се да је најважнији елеменат за стицање звања „експерт“, а на чему премијер и данас истрајава, (народ би рекао: држи се као пијан за плот), општеприхваћена верификација најширих друштвених и научних кругова – изостао. За највећи број његових министара извор те „друштвене верификације“ је само он.
Да ствар буде још гротекстнија, баш та фалинка се највише односи на самог премијера. Јер, ко је, лише његових не тако бројних студената и још ужег круга колега, до јуче уопште чуо за Здравка Кривокапића и његово експертско знање, довољно за једну од најодговорнијих државних функција. Знање које би требало, без било чијег, па и опозиционог, оспоравања, да надомјести изостанак политичког имена и искуства којим би се могла водити макар мјесна заједница!? И који су то друштвени и научни кругови који би могли да потврде његов експертски статус? Осим, наравно, ако се не рачуна скоро ултимативна „препорука“ почившег Митрополита и кругова око њега. А, колико год се неко наљутио, њихово поимање политике и вођења државе често се показивало као кад би, рецимо, некоме попут мене била повјерено вођење литургије а камоли цркве. Али, о том потом!
У пола године кормиларења политичким и економским бродом Црне Горе, „експерт“ Здравко и највећи број његових „апостола“, лише пар изузетака, демонстрирали су да нијесу ни за „малог од кужине“! Али, оно у чему је премијер надмашио све и свакога и у чему се показао као експерт над експертима јесте – сијање магле и бацање прашине. Из дана у дан, експерт за вођење и оздрављење Црне Горе и њен убрзани пут у Европу (обећава да ће то бити најдаље за три године и за његовог мандата) се све више показује као јефтини схоластичар и илузиониста. Али, оно у чему је заиста био „експерт“ и у чему је често превазилазио и самог себе, било је произвођење „непријатеља“.
Списак оних који наводно свакодневно подмећу клипове у точкове његових кола (а све чешће и авиона, јер дома не долази), од ДФ, на челу чије листе је дојахао у Карађорђеву, преко мрске Србије, до далеке Русије, био би дужи од екватора.
Добро, де, да се Власи не досјете, прозове он понекад и Мила, али у односу на оне чијим је гласовима још увијек премијер – спорадично. Његова кукњава како га руше са свих страна јер иде правим путем, како његову смјену траже доказани „фотељаши“, Милови тајни помагачи и козначији шпијуни, често је толико карикатурална да подсјећа на онај чувени лик из цртаћа – Калимера.
Његова способност самосажаљевања заиста нема граница. А да би је појачао до суза над његовом „клетом судбом“ месије којег нико не разумије и против кога су сви осим Бога, ових дана је (зло)употријебио и – породицу. Изјава његове двије ћерке да ће напустити Београд у којем су се школовале, запослиле, покренуле бизнис и срећно удале јер се „због хајке коју београдски таблоиди воде против њиховог оца више не осјећају сигурним“ је дно дна и коначан пад првог црногорског „сокола“ у житко блато бестијалне лажи. И не само његов већ и њихов, јер би било за очекивати да особе тог нивоа знања и образовања покажу макар мало више достојанства и самосталности. Али, по ко зна који пут, показало се да ивер не пада далеко од кладе.
Ко је макар и један дан провео у Београду могао је да осјети и доживи бескрајну ширину његове велеградске душе. Београд никад и никог, понављам: НИКАД И НИКОГ није не само протјерао него ни попријеко погледао, из било којег разлога. У њему се истом комоцијом шетају, живе и раде и Хрвати, и Словенци, Македонци, Босанци… чак и Шиптари, а Црногорци су у њему деценијама уживали посебан и ничим заслужен статус.
Највећи србомрзитељи, од Соње Бисерко па до Мила Ђукановића (који, додуше, од читавог Београда највише преферира сплавове), у Београду се осјећају као код куће. Велики број оних ултрацрногораца који свакодневно сипају дрвље и камење на Београд, у њему се лијече, школују дјецу, купују станове и раде послове. И нико од њих никад није доживио ни најмању непријатност. Београд као средина небројено пута је показао да има „желудац“ и за много већу издају од ове Здравкове, да умије да трпи и прашта оно што ни мајка не би.
У Београду су се, све до скора, као своји на своме осјећали чак и „кавчани“ и „шкаљарци“, али, ево испаде да се само двије Здравкове ћерке, за које је, мимо фамилије, мало ко и знао да су „Београђанке“, осјећају несигурнима.
Неписано је правило хуманости да дјеца не смију окајавати грехове родитеља. Исти степен општеприхваћеног начела има и став да и родитељи не смију да користе дјецу као штит и залог за своја непочинства. Зато је овај „експертов“ покушај да, жртвујући ничим нарушени комодитет чланова своје породице, прибави себи још један алиби за доказану неспособност и несналажење морално посрнуће највиших домета..
Да је у свом неекспертском странпутању задржао и мрвицу морала, поштења и грађанске пристојности, Здравко, изабрани, одабрани и од цркве делегирани, морао би се сјетити оних Христових ријечи са крста: „опрости им, оче, не знају шта чине“! Али, за тако нешто треба имати кичму и ону ствар међу ногама.
Зато, у име свих нас које је Београд родитељски грлио, школовао, лијечио и широм отворио своје вееееелиииикооооо српско срце: опрости му, Београде, нема појма ни гдје је ни шта чини!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Braco iz CG pisem vam ovo u nadi da ce se bar jedan zalutali Srbin vratiti svom rodu.Braca mogu da se posvadjaju mozda i pobiju ali su i dalje braca i dalje spremni zivote da poloze jedan za drugoga kao nasi pretci u ne tako davnoj istoriji.Srbi su ziveli svuda po onome sto danas zovu Balkan i to nije sporno,negde su bili i jedini a negde i vecinski narod, i ni to nije sporno.Nastavak tuzne price znate neki su pobijeni neki pokatoliceni neki proterani neki islamizovani a neki asimilovani u potpunosti i utopljeni u druge narode i za to danasnji kvazi istoricari kazu da su totalno normalni procesi a ja vas pitam da li se vama ista cini normalno u CG zadnjih 30 godina? Vi pricate Srpski jezik i pisete Srpski jezik i niko vam iz Srbije ne osporava vasu geografsku pripadnost Crnoj Gori cak ni vasu posebnost kao Crnogoraca ali samo u okviru Srpskog naroda. Shvatite da smo svi grane na drvetu koje se zove Srbija i da samo tako mozemo preziveti ova zla vremena.Nemojte dozvoliti da od vas Srba iz Crne Gore naprave nove hrvate i da nas svadjaju nekakvi vucici,krivokapici,dodici itd.Vratite se na pravi put,u redu je bili ste zavedeni,prevareni,slagani svakom se desava i nije sramota nikakva to priznati i krenuti opet pravim putem.Budite jaki slozni stanite sa bracom iz Srbije i Republike Srpske zajedno rame uz rame pa cete videti i doziveti opet taj blazeni osecaj ponosa.Ako ne znate o cemu pricam samo zamislite situaciju da siptari oce da vam otcepe deo zemlje a njihove gazde iz nato pakta im to dozvoljavaju.Sta mislite odakle bi stigla jedina pomoc u ljudstvu,oruziju,hrani,lekovima i drugim potrebstinama?? Pa iz Srbije i Republike Srpske naravno! Ovo je hipoteticki napisano ali nekakav moguci zli scenario jos veceg zlog zapadnog gazde koji vam trenutno menja identitet naocigled celog sveta i vas samih.Beograd je duhom i sirinom jedna od najvecih svetskih metropola i to znaju svi i sazvakao je on i ispljunuo mnogo zlih ljudi kroz svoju slavnu istoriju i ovo vam pisem ne zbog straha za Beograd i Srbiju vec zbog straha za dobri,slavni,srpski narod iz Crne Gore!
Bravo, Emilo, istina.
Zdravinjo, klasicni proizvod partijsko komitetske skole, bez nlihove pomoci nije mogao ni magistrirati ni doktorirati ni dobiti posao profesora. Umjesto ekspert bolji naziv je klasicni partijski mediokritet. Sve sta treba da radi saglasno litijskom narodu i izborima on izvrce u suprotnost gore nego bivsi lopovsko mafijaski rezim. Ko misli da ce on bilo sta promijeniti mnogo se vara.
… KAD VEĆ PRAŠTAŠ, OPROSTI SRBIJO, OPROSTI NAM I TO ŠTO SMO JEDNOM VLADALI SRBIJOM PROTIVNO SRBIJI!
… PA DANAS, CRNI NAM DANI, DANAS ETO NE VLADAMO NI SOBOM!
… Oprosti Srbijo, oprosti nam bezumnicima!
Oprosti nam što si nas, na hiljade nebrojene, još onda privila u bratski zagrljaj, primila u skute roditeljske! Nahranila … Da i mi jednom budemo siti! Oprosti! A možeš … Niko ne može, ako ti Srbijo ne možeš!
Oprosti nam što si nas roditeljski udomila, oprosti nam svu onu zemlju nasušnu, množenu, koju si nam dala; darovala našim pređama niz Toplicu, vascijelu Jablanicu, i tamo u ravnicu, u Banat i kićeni Srem đe ništa ne zapinje oku, đe je sve položno čovjeku, doslijen znali nijesmo da i toga ima: ravne zemlje i dobrijeh, najboljih onih ljudi. Koji su oni isto što i mi, a mi biva nijesmo što i oni!?
…Oprosti nam majčice, oprosti nam Srbijo što si nas školovala, što nas nijesi odvajala od svojih sinova, što si nas opravila u ljude, sve učinila da i mi budemo Ljudi! Mnogi i oni najbolji ljudi u svijetu nauke, kulture, privrede, sporta …
Oprosti nam još i Dedinje i krug dvojke, ne sustaj Srbijo kad već prašaš, sve nam oprosti ako možeš … Sve!
I Četvrtu proletersku, i nju nam oprosti, onu proleterska koja je “ oslobađala“ Srbiju! … I od Srba oslobađala!
… Oprosti nam što smo te tako grozno kainovski izdali, ako možeš. Oprosti nam!
Makar zbog naših pređa koji su ti bili vjerni, najverniji sinovi, i onda pred Mojkovcem životom vjerni, na smrt zakleti, zbog njih nam oprosti nedostojnim potomcima! Koji smo sve izdali, i nih izdali … Sebe smo izdali! Najprvo sebe. Sve što smo jednom bili, ako smo bili, izdali smo, sve izdali, trepnuli nijesmo kad smo sebe poništili!
Pokajali se nijesmo do u ove dane, a da niko ne zna hoćemo li ikad …
Oprosti nam, kao što već jesi … Jer mi, čak ni mi ne možemo da budemo toliko loši sinovi, koliko ti možeš da budeš dobra i plemenita majka … Oprosti nam Srbijo i ne pitaj za cijenu! Jer mi, mi koji smo jednom bili oni, pa više nijesmo, niti ćemo ikada biti … Mi, mi sebi ionako nikad oprostiti nećemo!!!
… Bar neki od nas. Stidni ćemo mrijeti!
Neutješni do groba. Preplašeni! Jer, na one strane, tamo nas čekaju naše časne pređe, srpski vitezovi! … Kako ćemo im na oči, to samo dragi Bog zna!
Eto tako … Nije nama ovakvim da živimo, a nije nam ni da mremo!
Sramota nam ne gine na oba svijeta!
Zato, oprosti nam Srbijo, oprosti nam i sve ono što se nikome ne prašta!!!
Свака част на колумнама поштовани ЕМИЛО,. Сигурно да ови бизнисмени из Црне Горе што отварају фирме у Србији посједују и акредитације неопхидне за наптедовање , а посебно за улазак у ЕУ. Црна Гора поштује те европске законе што се види на сваком кораку нарочито ако уђете у неку од директорских просторија. Иначе се добија као и остала трговачка роба.
EMILO ZAISTA ZNA DA POGODI NASA OSECANJA.
OPROSTI BEOGRADE.
OD REFERENDUMA SE STIDIM STO ZIVIM
U OVOM GRADU SIROKOG SRCA, A POTICEM
IZ ZEMLJE KOJA OD REFERENDUMA
BLJUJE VATRU MRZNJE – SVE VISE I SVE OGAVNIJE.
DA ZABELEZIM I REAKCIJU MOJE 82-GODISNJE
KOMSINICE, BABA VUKE: VERA, KAZI MI KAKVO SMO
ZLO MI URADILI VAMA CRNOGORCIMA DA NAS TAKO MRZITE?
ONA ME JE IPAK I DALJE VOLELA I OPHODILA SE PREMA MENI
SA VELIKIM POSTOVANJEM.
TAKO SU SIROKA SRCA NASEG BELOG GRADA…
HVALA IM NA TOME.
Potpisujem do zadnjeg slova
Neka (E)milo.
neduhovito..čak priglupo.