Кад Господ тка њајљепше животне приче

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Да Господ тка њајљепше животне приче, са срећним крајем, доказује и ова, наша, којој смо свједочили ових дана.

Снежана Кубат ( 1993. г), кћи Вељка и Марије Кубат, из Жегара крај древног манастира Крупа, једно је од безброј избјегличке дјеце.

Скупа са својим родитељима и сестрама, Драганом и Јеленом, послије бројних тешких дана, трајно пребивалиште налазе у Ослу, у Норвешкој.

У Ослу се упознаје са Андреасом Томернесом и Божја промисао спаја ово двоје младих људи.

Оно што ову причу чини посебном, враћа нас у вријеме величанствених литија, када се народ одазвао позиву наше Цркве да присуствује молебнима и литијама, у циљу одбране светиња.

Свјесна угрожености свог народа и Цркве у Црној Гори и присјећајући се траума из приче родитеља, када су били принуђени да напусте своја огњишта, Снежана одлучује да са Андреасом допутује у Црну Гору, да присуствује величанственој литији и пружи подршку свом народу и Цркви.

То је био март 2020. године.

Како Снежана каже, литије су пробудиле огромну снагу, понос, енергију, вјеру и наду код Срба у Норвешкој, али и у осталим државама Европе и свијета.

Утисак који су понијели са литија, утицао је да Снежана и Андреас 5. 8. 2023. године склопе црквени брак у нашем прелијепом храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Да радост буде већа, потрудила се њихова кћи Софија, која је била миљеница свих гостију, посебно оних који су, само за ту прилику, дошли из Норвешке и осталих дјелова Европе.

Гости су имали прилику да се упознају са нашом вјером и обичајима, али и љепотама Црне Горе, и са сигурношћу можемо тврдити да ће понијети прелијепе успомене из наше земље.

Једно фејсбук пријатељство, настало током литија, између Снежаниног оца Вељка и једног од администратора групе „Не дамо светиње“, Бојана Булатовића, довело је до тога да се њих двоје, сасвим случајно, сретну у дому Душка Гојковића, Бојановог комшије, током прославе вјенчања, што је утицало да ова дивна прича буде испричана.