Кад јекну звона с црквице старе – Војислав Илић: Молитва
Кад јекну звона с црквице старе
Тихо и бôнô кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак —
Светиње пуна душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!
Анђела оног, што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје
У горки часак, у страшан дан.
Анђелским крилом нека ме штити
Кроз живот овај мучан и клет —
А смрт кад дође, нек са мном онда
Ка небу зрачни управи лет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ја познајем добре људе и часне Србе Илиће из Братоножића, ал за овога ми нијесу причали – биће да је гласао за ДПС, па га нико не воли осим уредника/це ИН4С!?