Кад милост изгара

Пише: Војислав Караџић

Милост за музу што изгара
Милост за непосусталу руку неимара
За мајку што сина из војне чека
За добро што траје довијека
За нерођене и књигу постања
За зрно што из камена израња
За рођење дожуд – првијенца
За вјеру да никада не клеца
За жита што се на плесу вјетра злате
За врлине да се јатом јате
За извор што хита да се слије у море
За године да се не уморе
За братију покрај међе древне
Да варница неслоге не сјевне
За језик српски да нам на усни руди
За праведника да по Божијој суди
За монаха што ждије славске свијеће
За прољеће да нам у дворе улијеће
За сокола што пара небеске ведрине
За очи да нам видик не умине
Милост за васкрслог Христа
Да радост ускрснућа увијек блиста!

Милост за саборност, чиста срца и побједе
За потомства да се од рода не одроде!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: