Кад министар „лоше чује (…) и превише је (…) збуњен“!?

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Премијеров покушај да министра, експерта у својој Влади, спаси или оправда(ва) за „изјаву или одговор“ дат(у) кад је „скоро“ гостовао у емисији „Начисто“, код „понекад“ веома „(не)згодног“ Петра Комненића, треба што прије заборавити, иако је тешко, јер је то био велики и мучни „пенал промашај“ који може бити бумеранг самоме Премијеру и његовој „експертској Влади“!

Бранити министра од неке недвосмислене, веома јасно изречене, изјаве само је био невјешт (из)говор Премијера, приликом давања одговора на „премијерском сату“ за министров „пенал промашај“ који је у покушају да буде „уман и вјешт“ направио „неспретно“, политички (не)ангажовани „експерт“ екологије, просторног планирања и урбанизма!

Шта се дешава кад један такав министар страначки-политички (не)ангажован, учен, уман, стручан и искусан упане сам у замку коју је себи исплео дајући „правно стручан“ одговор на „тамо неко питање“ изградње и својине објекта од прије двадесет и више година!? Или, шта се дешава када таквог једног министра Премијер покуша(ва) одбранити од дате изјаве тумачећи је ријечима „министар (…) лоше чује и (…) превише је (био) збуњен“!

А шта се дешава чу(ли) смо од самога министра и уједно његовога „бранитеља и тумача“ Премијера, који утврди да његов „експерт“ министар нити добро ћује нити је успио да водитеља емисије „Начисто“, Петра Комненића, разумије и још додатно буде „збуњен“!?

Петар је, своме госту, покушавао поједноставити, упростити или најблаже речено рјечником за неодрасле-непунољетне особе поставити питање, најпростије што се могло: „(…) у чијем је власништву наведени објекат, кад је изграђен, колико је квадрата био прије а колико је сада (…)“!

Дакле, Петар, као водитељ, успио је „(з)бунити“ свога госта тако једноставним, најпростијим и најразумљивијим рјечником, којим се могао послужити тражећи од министра одговор за (не)постојећи објекат!? Наравно, све је испало као оно око „ничије куће“ када се „предсједник свих грађана“ бранио да није у његовом власништву, а могла би да буде ако се „погоди“ или се стекну услови за „куповину“!? Не само да је било парадоксално него је било исувише смијешно чути такве одговоре од људи стручних, компетентних, минист(а)ра или особа на тако важним и високим државним функцијама!

Поставља се једно сасвим наметнуто и разумљиво питање: Куда иде Премијеров „брод“ са оваквим изјавама, објашњењима, одбранама, стручним и експертским рјешењима и томе слично?

Прочитајте ЈОШ:

Ко је и како „посрбио“ великог јунака из Ријечке нахије Кења Станкова Јанковића?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: