Кад прођу зоре, кад заспе кише и нас одавно не буде више, ово је, мој далеки сине, порука за твог још даљег сина и за кћер најдаљих наших кћери, кроз много надања и година, за снове шарене и бескрајне пегаве пахуље будућих зора, за чаврљања, кикот и тајне и за сва питања без одговора…