Кад нана постане хибискус

Пише: Др Батрић Бабовић

Црногорска политичка сцена личи на циркус. У дијалогу два угледна становника главног града дошло се до закључка да позорница скаламерије постављене „ народном вољом „ подсјећа на пијацу без пијачног дана и кантара који СИ системом јединица не мјери вриједност робе и услуга. Можда прије мјесец дана, или нешто раније првак савеза који је бројио више од 70 % политичке већине владајућег савеза након августовских избора, изјавио је да је СНП ушао у Меморандум који не представља политички проблем и који је својом суштином политика вриједна шоље „ чаја од нане“. Како је ствар одмицала од свог почетка глеђ ове изјаве попримала је свој кариозни садржај.

Четрнаест посланика постали су окосница политичке збиље након пада Владе, власник три мандата из дана у дан бивао је политички Месија на своју руку, а СНП је ушао у авантуризам који ће детерминисати 27.март у Беранама и будућност странке коју чини најстабилније бирачко тијело још од 1998 године. Било како било, идила свих блокова и политичких пројеката сазрелог Монтенегра постала је врућ кромпир у рукама бројних политичких актера.

Подсјећања ради, ствари су текле овако. Прво је премијер предложио смјену свог потпредсједника и тражио избор новог што је угушено на једном од скупштинских одбора. Дан касније, Влада је пала са 70 гласова против. Прецизније речено, за Владу је било 11 посланика, док је 70 посланика на више начина презрело премијера и његов „ експертски кабинет“. Три дана касније пао је предсједник Парламента, са нешто више од 40 посланичких гласова. Ове поливалентне одлуке предлагача и гласача из свих табора показале су ништавност црногорског парламентаризма. Десило се да извршну власт бране они који у њој не учествују, опозиција не жели изборе и потпредсједник Владе руши кабинет у коме сједи. Парадокс се састоји у томе да неко ко је у техничком мандату себе приказује као нову премијерску ведету. Изгледа да је Црна Гора земља чуда и да је у њој све могуће. Да има Устава, Пословника и институција система вјероватно би све било другачије.

Зашто је СНП посебно битан? Разлог лежи у два несиметрична погледа на садашњу политичку збиљу. Први је поглед руководства на нове политичке околности и партијску перспективу која је легална и легитимна. Други поглед је визија обичног бирачког тијела које дуго трпи и још дуже памти. Гласачко тијело СНП је још у 1999. години, НАТО агресији на СРЈ, савезу са Милошевићем и Коштуницом и оцјени уставности рада актуелног црногорског предсједника. Док садашњи лидер ове странке говори о Отвореном Балкану, потписивању Темељног Уговора, чишћењу бирачких спискова, доношењу закона о лустрацији и новим савезима, његове присталице још осуђују прошла времена и не гледају на исти начин као непосредни руководиоци доношење нових политичких одлука. Док је бивши каратиста убијеђен да ће ДПС подржати Владу и то неће наплатити политичким притисцима и уцјенама, његове присталице сумњају у такав аранжман и не слажу се са одлукама партијског врха.

Чак ни резултат са 11 гласова више од двотрећинске подршке на Главном Одбору, није довољан да спријечи ерозију СНП-а .
Кад се погледа садашњица политике закључује се да су кључеви Парламента у најбољим људским рукама, бивши шеф законодавног дома је на улици у борби за слободу, опозиција чека својих пет минута , социјалистичка меморандумска ружа сања о Европи а остали раде своје раније послове.
Да неким случајем бирачко тијело СНП-а личи на своје колеге из ДПС-а, проблем на релацији бирач-врх не би постојао. Овако су све карте на столу. Политички и духовни промискуитет цвјетају из дана у дан, а монтенегрински политички систем све више постаје бездан за савремене европске токове.

Зато је шефу фронтменске групе пожељно упутити опомињући знак, да не постоје безазлени и хладни политички чајеви. У Црној Гори постоји само хладан политички туш.

Је ли СНП постао хибискус на жртвоприношење политичким боговима остаје да се види. Једно је сигурно: наставиће се приче о интеграцијама и будућности, а неко ће отићи у давну и далеку политичку прошлост.

Хоће ли то бити измијењене нане или непроцвјетали хибискуси показаће вријеме као једино мајсторско решето.

Питање је има ли Црна Гора право да чека на незаказаном и непознатом поправном испиту било кога,макар то био вишедеценијски и никад реформисани , политички коректан меморандумски СНП.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: