Кад ништа не остане непоједено

Пише: Иван Луковац

Државотворна браћо и сестре, другови и другарице, много је разлога због којих сте изгубили изборе прошле недјеље, а на данашњи дан. Могле би се написати студије, књиге о томе. Знам да ће то неко кад тад урадити.

Прво држава је била само ваша.

Направили сте од ње божанство, заклетву, фетиш, разлог постојања, непојмљиво, али врло убојито средство за манипулацију. Та  ваша идеја, осјећај је меандрирао, метастазирао је у једно ендемско испољавање патриотизма. Патриотизма са или без наводника, потпуно је свеједно у вашем случају. Држава је била плијен, трофеј, митска именица, нешто што измиче рационализацији, али у исто вријеме нешто што може да се грицка, гули, чопли  и у чије име и за чији рачун сте пунили, не сви додуше, своје незасите дробове.

Чешкајући се, гладећи се, тачније, по пуним стомацима, самозадовољно сте, између подригивања, као рефрен, прецизном динамиком узвикивали:

Е viva

или софт варијанту

Да е вјечна.

Како је тибица бивала пунија, како су вам се габарити ширили, незајажљиви апетити су расли, глас којим сте пјевали рефрен био је све прозуклији, храпавији. Последњих година сте и рефрен отаљавали, као преко оне ствари, не водећи рачуна да међу пучанством има и оних који имају уши.

О истанчаном слуху који препознаје најмањи фалш ћемо други пут.

Кад ухватимо ваздуха.

Упали сте, мили моји, у замку да вам је свеједно, како год се понашали, колико год крали, лагали, манипулисали, колико год гласно подригивали, да вам се ништа не може десити, што би окончало вашу узвишену блажену егзистенцију.

Кад дође вријеме избора, једине радње коју сте довели до перфекције, системом бугарских возова, луксембуршких аутобуса, прекоокеанских летова аеропланом, и посебно, посебно домаћој радиности о којој ће се писати студије и студије,  увијек сте успијевали да намакнете потребан број гласова. За неке радње које сте уобичавали прије и током избора у литератури још нијесу смишљени појмови, термини..

Стићи ће вас дефиниција a posteriori, не брините.

На мору је од свашта мајстора.

Џони је давно завапио.. „и како је до непрепознатљивости доведена суштина преваре“..

Ви сте дуго  више него солидно егзистирали у „проблему“ који би се могао објаснити овако : да ли је могуће да постоји толики, али увијек толики број људи који упорно до бесвијести, до пароксизма гласају ДПС и припадајући му политичке твртке?!!

Свеједно, што сте на разне начине намицали гласове, крађом, притисцима, увозом гласача, ипак, ипак постојао је један значајан дио ваших гласача који вам је „и најкрупније лажи вјеровао“.

А њих није било мало. Они су се добровољно дали изманипулисати, прихватили су најнеталентованији, најбљутавији, најгњецавији изговор у историји мамаца, варалица, мушица. А то да је држава у питању. Колико сам, наоко честитих грађана ових година срео који су на питање зашто гласају власт одговарали једном ријечју – због државе!!!

И ту би, на помен те митске ријечи, а ваља је написати великим словом Држава западали у стање обамрлости, гдје свака рационална аргументација, разговор умире.

Узалудније него „дозивати птицу заувек слетелу“ било је било шта смислено рећи. То да им државу поједоше, да од ње не остаде ни камен на камену, да је оглодана до кости, да је морално, економски урнисаше покаткад би, спорадично и допрло до негог њих. И увијек као последњи уздах, као архетипски вапај услиједило би:

Добро то..

Али ови други хоће да нам је отму!!!

Шта да вам отму?

Како?

Да ли сте читали Платона?

Знате ли ви шта је уопште држава?!!

Шта тачно значи та именица?

Може ли то да се једе?

Може, може, да се конзумира, тј поједе.

Јестива је то „твар“, али само за одабране.

И у том јесте суштина.

Коју ви никако да докучите. А није претјерано компликовано, мили моји.

Између подригивања, да би вјерне гласаче одржали у борбеној готовости, ваљало је уредно подврискивати „да е вјечна“.

И одржавали су их максимално будним. И та мантра је функционисала. Тај  чудесни алгоритам. Мислили сте, а и ја неријетко, да тако може до у бескрај.

Јер је било подешено као perpetum mobile.

Али негдје је почело да души. Ненадано. У сред бајке.

Шта се десило, за име Бога, питају се данас будни чувари  Државе по дубини?

Како?

Како остадосмо празних шака?

А никад није била у нашим шакама, него смо је делегирали у сигурније.

Али у срцу, у души, у лимфи јесте.

Како нам украдоше оно најдрагоценије, оно једино због чега ваља живјети?

Како смо изгубили ту шаховску партију, а вукли смо најбоље потезе?!! Свако мало, као оченаш, још чешће, смо зазивали њено љупко и пресвето име, радили све што се од нас тражило, очекивало и… како сад ово? Како, за име свијета?

А крвници јаки и опаки…

Београд, Панчево, Москва, Мали мокри луг, попови, Брнабићка, ала и врана дигла се на нашу свету земљу.

Да је разнесу, однесу, обестрве, једном ријечју да нам је нема.

А кад нам је не буде, кад нам је евакуишу нека ни нас не буде.

Тридесет година је ДПС владао на идеји, на платформи, на реторици која је прилагођена узрасту њиховог просјечног гласача. Нема ту много варијација, нијансирања, филозофије. Још ако је тачно оно истраживање о просечном коефицијенту интелигенције IQ, црногорског гласача, а (можда се он односи само на ДПС фанове) , ето, можда смо на путу одговора како тј зашто неко гласа ДПС.

Ово се, наравно, не односи на све  њихове гласаче.

Хетерогено је то друштванце.

Али, ови што нијесу имали никакве користи, осим душевне, ова публика која заокружује, скандира, иде на контралитије, контрамитинге, учествује у „спонтаним“ прославама су ми феноменолшки најзанимљивији. Хоћу да вјерујем да IQ 86 није до краја тачан одговор. Има ту још нечег што их чини изузетним, да парафразирам славну пјесму Мирослава Илића.

Ови што ће данас, чиста срца, додуше добро организовани, брижљиво допремљени опскрбљени навијачким реквизитима, машући ранковим тј Државним заставама узвикивати „не дамо државу“ су тема овог скромног слова.

Да ли ће се иједан међу њима осјетити превареним, остављеним на цједилу од стране оних који су их ту допремили, а чија имена узвикују и чију имовину бране, да ли ће на трен посумњати?!!

Хајде да видимо.

Нагледао сам се многих чуда, па да не искључим ни ово..

Ентузијазам није споран на путу до Подгорице. Треба се вратити, обично уза страну, у завичај, у мјесто боравка, жића.

Или како то изборни закон вели  – у мјесто пребивалишта.

А у повратку, по дефиницији почињу питања, преиспитивања, дилеме.. И нема тог IQ, а овај је доиста незаобилазна чињеница,пред којом „људско запире познање“, али унаточ томе, не може до краја спријечити црв сумње који је почео да грицка…

Тако се, наиме, почиње.

И неће проћи много времена да тај црв дође до тачке, до биланса који су постигли ваши љубљени изабраници, ваши идоли, ваши државотворни државобранитељи  који су, како рекох, а како само још ви не видите „изели“ вашу „заклетву“ вашу паролу, поклич, уздах, ваш слоган.

Не дамо државу скандирате, узвикујете, по невакту, с огромним закашњењем.

Већ сте је дали, али погрешнима.

Можда би вам је вратили, али како? Лавовски дио који сте им повјерили на чување већ су метаболирали. Прошао је кроз њихов пробавни тракт и  више није јестив. Чак ни њима. А појели су много тога..

Ви сте им били тихи, нежни, поуздани саучесници.

И помало, док је било,  и ви грицкали

И умало да не заборавим

Нека вам је срећан и благословен данашњи скуп, мили моји!!

А и повратак у пребивалишта.

Полакоте

Уз брдо, првом, на вр’ гаса.

С анђелима.

Извор: Фејсбук профил Ивана Луковаца

Прочитајте ЈОШ:

Адвокат Каварић апеловао грађанима да остану кућама: Вечерас се не брани Црна Гора, ДПС вас позива да им изјавите саучешће

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: