Кад оно Беба ”упита”: Спаваш ли мирно, Орсоне Велсу?

Ако је судити по кафанском трептају и жамору, изразу лица у продавници, пекари, на улици – јутарња мрзовоља је у Црној Гори готово ишчешла. Чак се и пословично намрштена госпођа из трафике накако ”бестрзајно” смијеши. Док се социо-психолози овим феноменом не позабаве подробније и нађу стварне разлоге ове ”веселе радијације”, ми котрљамо лаичке претпоставке. Нека их, ником не штете. Ипак, високо штрчи увјерење да је ненадана и општа веселост последица серијала нестварно забавних конструкција о државном удару које ових дана ткају Информер, Антена М, Побједа, Дневне Новине… И наравно ЦДМ! Смјењују се нијансе Нушића, холивудске Б продукције, стрипова о Мирку и Славку, све до Беле лађе и легендарног Шојића.

У Црној Гори, поменута медијска мрежа, има неформалан, али дејствујући статус гласила УДБЕ. Знамо, сувопарне хронике полицијских гласила су мрачне, незанимљиве, иако имају итекаквог утицаја на друштвена кретања. Међутим, бљутавост и поквареност оригиналних садржаја АНБ медијског картела је јако зачињена параноидно-психотичним циљевима Бебе Поповића. Ту настаје заплет и узбуђење. Тек тада производи те кухиње достижу онај непоновљиви израз турбо-треш-ријалити пропаганде. Мејд бај Поповић & Вучићевић.

Типично издање овог турбо-удбашког медијског жанра су и последњи, ”пресретнути” разговори извјесног Синђе, који се на доступним фотографијама појављује као хибридна инкарнација Тарас Буљбе и Зи-Зи Топа. Све у свему, да није тог комичног ензима кафанско-удбашке фарсе, тешко би сварили инфантилни покушај Бебе Поповића да опонаша Орсон Велса. У намјери да ”армира” конструкцију ”државног удара”, Беба је снимио разговор два глумца – натуршчика, у виду лоше имитације Црног Грује. Повремено Шојића. Можда и Драгчета.

Засад, једини ко је отрчао у студио конобара из Јагодине је специјални тужилац Миливоје Катнић. И похапсио пола градилишта, а као чист колатерал и несретног рибара којем су се рибе још копрцале у мрежи. Али, Катнић је увјерен да је рибарска мрежа параван за страшну ”терористичку” мрежу. Још увијек није јасно је ли му пресудила старачка једностраност, несхватљива наивност или је и он дио разигране глумачке трупе.

Ако занемаримо наивну комику и бесмисао очигледно конструисаних снимака, поставља се питање како је могуће да ”доказни материјал” о најосјетљивијем правном поступку у 1000 и кусур година државности доспијева у медије? Па макар они били и полицијски. Како? Па, у питању је својеврсна традиција. Присјетимо се како су ЦДМ и његов штампани клон, Дневне новине, 28. октобра 2015. године објавили фотографије грађана из њихових личних карата. Порука за будуђе контролоре изборног поступка: Ето једноставног начина како може да се износи биометријски материјал ван МУП-а. Порука за НВО сектор, Агенцију за заштиту личних података и Тужилаштво: Откад су ЦДМ и Дневне новине изузети од кривичне одговорности?

Чак и наслов електронског билтена АНБ-а: ”Шта је могла да уради група од 20 људи? О јаду су могли да забаве много већу земљу од наше” помјера границе већ закотрљаног лудила. Наиме, крунску потврду да се ради о великој обавјештајно-теористичкој ујдурми даје у поменутом чланку извјесни Велимир Ракочевић. Брадом. Главом мало мање, готово безначајно. До његове биографије (иначе бивши полицијски службеник на привременом раду на Правном факултету) се најбрже долази ако на Гуглу укуцате ”velimir rakocevic plagijat”. Искаче импресивних 202 резултата.

На крају, ако сте помислили да ће овај медијско-политички водвиљ Бебе Поповића проћи без еротске компоненте – преварили сте се. У одсудном моменту, јавио се Пеђа Секулић. Да, то је онај ”књижевник” који је свој интелектуално-умјетнички опус еротског карактера осигурао на милион евра у злату. И то је она повелика глава на фотографији насталој у изборној ноћи у штабу ДПС-а. Глава коју нико није примјетио. Риједак успјех за творца једног селфија. Е, сад он каже да нико није помињао државни удар. А хапшење премијера јесте. Хм. Ту је, по свему судећи, Секулић побјегао из свог лаког, ”лабуђег” жанра право у хард-кор зону. Народ лаког, кафанског рјечника би рекао да је то ј..ање у здрав мозак. А, зар није тако?

И кад утихну сви гласови овдашњег државноударног лудила и повуку се ријечи непревазиђених аналитичара ове несвакидашње фарсе, вјероватно ће та, чиста народна рефлексија, остати као најпрецизнији опис оног што нам се дешава. Не само ових дана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: