Кад партија постане „породица“: А народ је увијек туђе породице фанатичније бранио него своје

Пише: Коста Ненезић

Подјеле у Црној Гори су једна од најдоминантнијих особености генетског кода њеног већинског народа. Ожиљак проклетства који сви добијамо по рођењу. Деобе су, историјски гледано, претежно биле на фамилијарној основи. Дијелио се народ на Петровиће и Радоњиће, на Карађорђевиће и Петровиће, све до момента док партија није постала „породица“ свима.

А народ је увијек туђе породице фанатичније бранио него своје. Узимао данак у крви чак и у својој породици. Наша златна историја је црним редовима исписивала примјере братоубистава, оцеубистава… Док је у другим земљама буктао Други свјетски рат, код нас је грађански добијао драматичније размјере. И он се завршио, а народ се опет подијелио, а затим је партија изњедрила прву фамилију, коју је иста та подјела хранила пуних тридесет година.

А онда, након овогодишњег познољетњег пљуска, земља се није ни осушила, а никле су нове подјеле. И то међу побједницима. На „више“ или „мање“ заслужне, на „прекаљене“ и „новоникле“ опозиционаре, на оне са и без репутације итд. А одлазећа власт се ћутке повукла у опозицију, у којој не намјерава много да се задржи.

Чека још дубљи рез у народу да се врати јача и немилосрднија него икада. Да осјете сви право значење ријечи: реваншизам.
И док траје оправдана оставинска расправа око министарстава, не треба изгубити из вида да мандат председника државе још није истекао и да се као Дамоклов мач надвио изнад нове владе.

Да предсједник државе међу првима честита Бајдену на покраденим изборима. Да ће нерегуларност избора у „колијевци модерне демократије“ бити подрстрек за још безобзирније изборне крађе у неупоредиво мањим државама. Да ће економски талас бити силовитији од епидемијског. И још много тога.
Зато, до измјене Закона о слободама вјероисповјести, реформе изборног законодавства и обезбјеђивања првих фер избора у Црној Гори, треба замрзнути сваки вид деобе. Да се напокон оствари највећа стрепња свих наших противника, а то је слога. Јер, није побједу довољно освојити, треба је и очувати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: