Кад протести постану „грађански“

Пише: Ива Бајковић

Иако ме лично обрадовала вијест да ће у Подгорици бити организовани грађански, антирежимски протести као одговор на скандал око коверте који је прије више од двије седмице објелоданио чувени банкар Прве фамилије Душко Кнежевић од милоште Ди Кеј, нешто ми ипак није дозвољавало да пуног срца станем иза те приче и пружим људску и грађанску подршку.

Када се први пут појавио плакат на друштвеним мрежама који је позивао на протест, изостало је оно основно: ко организује?

Вријеме и мјесто смо накнадно сазнали, али то не мијења чињеницу да немамо појма ко су организатори.
У посљедњем тренутку, као организатори се потписују новинарка у пензији Ратка Јовановић, и улцињски еколошки активиста Џемал Перовић, и то у име неке фантомске иницијативе Одупри се која броји 97 људи. Остали неће да се јавно обзнани њихово име, односно Ратка и Џемал остављају могућност да се сами накнадно изјасне о томе желе ли да буду потписани.

Ако се сјећате, добра пракса протеста из октобра 2015 што су грађанске иницијативе потписивали сви јавно и то је било објављивано.

Али да занемаримо тај детаљ. Ако је изговор искључиво дјеловање тајне службе и могућих притисака – онда нису требали ни да се прихватају тог врло сложеног и захтијевног задатка.

Сљедећа ствар која ту остаје нејасна – шта су захтијеви протеста? наиме ако се излази на улицу, ваљда треба знати зашто?

Прексиноћ су подгоричким корзом једнако могли да шетају заштитници емоција кишних глиста као и незадовољни грађани Црне Горе. А онда ујутру хладан туш. Насловница једне дневне новине која позива на “контролу ДПС“.

Слиједи у негативном контексту помињање лидера ДФ који су се појавили иако су се трудили да само шетају и ником не упадају у очи, па чак и осталих политичара и представника странака који су се грозили саме идеје изласка на улице – јер забога имамо институције и Европску Унију које су позване да рјешавају горућа питања демократизације земље.

Дакле – опозицијо доведи своје људе на протесте (топовско месо) али ви лидери немојте нипошто да се појављујете.

Чињеница да је народу прекипјело и да је био спреман да изађе па и на много горе организоване протесте више говори о накупљеном незадовољству него о квалитетној понуди самих организатора.

Њихове танкоћутне емоције је вријеђала и парола “ Мило лопове“. Наравно много више него чињеница да су изашли на улице јер је држава у колапсу. Правном, политичком и ускоро економском. Власт је засигурно свјесна да једино колико толико уједињена опозиција може да им нанесе штету – зато режимски аналитичари пласирају нову кованицу “демократска опозиција“ , једино нам нису објаснили – какав је то демократски принцип који у старту искључује један дио грађана и политичких субјеката?

Но да се вратимо на протесте. У својој бити су успјели јер су: окупили солидан број грађана без неке велике кампање, неутрални људи предводе али сва опозиција је присутна – што је огроман успјех.

Квака 22 лежи баш у тим “неутралним“ људима, који не желе да чују “Мило лопове“ већ да слушају мало музике и то је то.

То су они неутрални “грађански“ активисти који су јавно одобравали хапшење Небојше Медојевића јер “пише свашта“ без доказа.

Проблем настаје већ приликом најављеног следећег окупљања. Чека се 16.02 а јуче ујутро је експлодирала ауто бомба у строгом центру Подгорице у непосредној близини Музичке школе. Зар не би требала реакција сада и одмах?

Баш зато што је безбиједност на улицама која је све упитније услијед све жешћих обрачуна криминалних кланова. Да простите за коверте смо знали, само нам их нико није показао до сада.
И опет да се вратим на питање које је неопходно упорно постављати – шта су захтијеви протеста? Ако је само смјена Милиовоја Катнића, онда боље да сте седели кући, јер, и ако га смијене – шта послије? Систем остаје неочешан. И не, оваквим акцијама не смије никако да циљ буде обична кадровска промјена.

Црна Гора предуго борави у једном казамату, а са њом и њени грађани да би се неке прилике олако испуштале или пацификовале некаквим квази протестима.

Они морају да буду истрајни, свакодневни, са јасно артикулисаним захтијевима, у више градова и никако не да су препуштени шачици самозаљубљених персона. И наравно – да се зна рок до када захтијеви треба да буду испуњени.

До тада драги моји, можда је боље организовати прославу јубилеја Вудстока, гдје ћемо такође слушати добру музику и ширити љубав, него се хватати у коштац са смртно рањеном звери која сасвим сигурно неће бити превише потрешена бацањем вијенаца од цвијећа на њен кућни праг.

Прочитајте још:

„In Flagranti“: Кад није спорно, да ли је афера „Коверта“ порно?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: