Кад се режимски отпадак нуди као алтернатива
1 min read
Нема покрета, странке, трибине… задњих двадесетак година гдје се ови већ истрошени и по мало „олињали“ људи не уплетоше, све заједно са Миланом Поповићем и свеприсутном и фразеолошки испразном Боженом Јелушић.
То је једна те иста и понављајућа група ислужених индивидуа којима се крпи свака експериментална партија, од Позитивне, Форума, Демокрaтског фронта, па све до Грађанског покрета.
Они су универзални чланови сваке новоформиране политичко – „авангардне“ асоцијације, они су “звезде гранта” како их неко симпатично назва.
Досадили су више и Богу и народу, таман као и лидери опозиције! Какву то свежину и наду могу донијети ови метузалеми наводне грађанске опције који унесрећише сваку странку којој су приступили, није ми јасно? Наравно, имају право на безброј покушаја, и имају право немати мјере и „сензора“ за правовремено повлачење, јер послије толиког статирања – кога они више могу привући? Напротив, само одбити.
На истом трагу неко нам пропаганднистички упорно задњих годину-двије покушава „лоботомијски“ измјенити давно формирану слику о Жарку Ракчевићу, представљајући га као неког ко је оличење политичке и каријерне етике!? Као да не знамо да је тај вишегодишњи Ђукановићев слуга један од пионира нелегалног богаћења и злоупотребе политичког положаја….
Свакако, потребан је један антирежимски, а прозападни, баш овакав покрет, потребан је више него одлични Дритан Абазовић и навијам за њега, како да не, али без компромитованих људи који симболишу корупцију, шовинизам, превртљивост и сезонске политиканске сеобе.
Не намјеравам улазити у њихов идеолошки и политички избор, однос према НАТО…јер сви имамо право на своје меандре, убјеђења, тренутке преумљења, али зашто гушити и унапријед обесмишљавати сваку клицу еманципације једним преиграним и утрипованим кружоком који већ одавно само производи друштвену идиосинкразију?
Јер некако паралелно уз режим, ових двије и по деценије, у виду његових отпадака, деривата, повремених сарадника, „спавача“ али и повријеђених побуњеника, успостављена је једна под“елита“ која својом незаситом амбицијом у сваком антирежимском пројекту угуши продорност и опојност новог и надолазећег.
Аутор текста је Душко Ковачевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dusane!Uradi to sa mjerom a ne sa toliko zloce!
Veoma dobar tekst , svaka čast Duško , uvjek imaš dobre komentare.
Наслов је сјајан. Све говори.
Перфектан текст!
Svaka cast za tekst..pomislicu da sam ga ja napisao 🙂
Sekulica prdonji.a.
Како се зове оно што отпадне од „режимског отпатка“? Бројни Срби су аплаудирали Леки кад је Кривокапићу нудио мјесто премијера, Ракчевићу мјесто градоначелника и кад је позивао црногорске шовинисте у Фронт. Усхићено су очекивали да постану дио исте партије са Жарком и Балшом али су отпали као што видимо. Сада ће да се надуре , да Грађански фронт називају режимским и да се препуцавају са њима по медијима.
Муч!
Овај „режимски отпадак“, како га аутор с правом назва, до прије коју недељу је био актуелан у причи двојца Лекић-Даниловић око ширења ДФ-а. Зашто тада аутор није написао текст са оваквим импресијама? Да ли онда треба искључити из Фронта поменути двојац јер су тражили улазак „режимских отпадака“ у Фронт?
Ja mislim da svi osim srdjana milica jonice damjana dobrilka vuksanovica peca lakosevica stanica treba da se povuku iz politike jer ce ova pomenuta druzina sigurno pobijediti zaboravih pomenuti i pajovica izvinite,.
Овај је изгледа љут што њега нијесу звали у ово друштво, а ,,Вијести“ стоје иза свега
Neka sami oforme stranku Rezimski Otpadak,bilo bi ih dosta
Bravo za Duska!
Potpuno se slažem sa autorom teksta da sa ovakvom alternativom Milo može da bude miran do kraja života.