Кад сретнеш Ханку

Реч „севдах” потиче од арапске речи „савда” што значи црна жуч. Управо је то разлог што се меланхоличне љубавне песме са оријенталним утицајем називају севдалинкама.

Овај музички израз везује се за подручије Босне и Херцеговине, али су ове песме биле извођене и слушане у читавој југоисточној Европи, па и у Србији и Црној Гори. Трагови оријента у музици сежу још у време османске владавине на Балкану. Аутори познатих стихова су заборављени кроз векове, док је музика наставила свој живот, због чега се севдалинка уврстила у наше етномузиколошко наслеђе. Севдалинка је улазила у срце и ухо читавог региона, те су је писали и потоњи композитори попут Рада Јовановића, Драгише Недовића и других.

Песма „Кад сретнеш Ханку” води нас у Чајниче, место у Републици Српској, недалеко од границе са Црном Гором. У то време, Ханка Корјенић била је најлепша девојка не само у родном Чајничу, већ и у читавом окружењу. Момци из Фоче, Вишеграда, Сарајева и околних места долазили су у кафану, у којој је радила, како би јој се удварали.
Вукица Јовановић, супруга композитора Рада Јовановића, говорила је како је и њен Раде својевремено био „луд за том Ханком”. Чувену севдалинку први је отпевао Сафет Исовић на „Београдском сабору” 1970. године. Осамдесетих година двадесетог века музички критичари су је прогласили народном песмом деценије.
Ауторска права за извођење ове нумере у емисији „Песма нас је одржала, њојзи хвала” уступила је породица композитора Рада Јовановића.
Емисију приредила Ђурђа Дамњановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: