Кад су цветали глупани
1 min read
Сједио сам у кафани. Кафане су постале моји универзитети. Колико сам само мудрих мисли покупио слушајући кафанске говорнике како бесједе на задате теме. О Сирији, НАТО-у, тероризму, Милу Ђукановићу и ко зна о чему још. Читаве тираде су проливене уз чашицу. Моји сабесједници су обично добро обавијештени јер им је увијек у повјерењу нешто рекао један човјек који зна.
И тако. Док сједим у прикрајку једне подгоричке кафане рече ми један човјек: Неда Путин Црну Гору Американцима. Мило је готов, (иако је тај човјек овим Миловима три пута уочи избора продавао своју личну карту). Каже да је то била сјајна прилика да заради по 20 евра. Мало ли је? Није мало ,није мало три пут се продао. „А Мило готов ?„, питам се ја. Ма сви су исти, каже овај човјек, мој нови друг за кафанским столом.
И док се гледамо кроз дим цигарета, све се нешто пребројавам да ја и он заједно у новчаницима немамо више од 10 евра. И ја и овај човјек од преко пута стола, радије расправљамо о политици него да одемо кући и нешто радимо. Нама је тако неподношљиво лако да расправљамо о општим темама, о свјетској и домаћој политици, а тако нам је тешко да погледамо себе и урадимо нешто од свог живота. Кафана ми је објаснила црногорски менталитет покорене раје. Говоримо на српском или црногорском, а мислимо на турском или било ком другом језику наших окупатора!
То смо ми, то сам видио кроз прозор моје кафане. Вазда спремне грађане Црне Горе на удвориштво и сервилност. Увијек спремни на критику немоћних а поносно понизни према јачим од себе. При том вазда неспремни да узмемо своју судбину у властите руке. Да нам буде боље.
У кафани сам научио да су народни хероји мртви. Паметни људи су заћутали или побјегли негдје далеко. Глупаци су остали и по дефиницији побиједили. Ја сам им се придружио. Ако већ немогу да их побиједим , придружио сам им се. У кафани. А полако и ван ње. Брзо ће нови избори. Чисто сумњам да ће се нешто у скорије вријеме промијенити у нашем друштву. Кафана ми то говори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Iskreno!!!
Sve veoma dobro receno,ali avaj….Ko da nesto uradi,populacija koja se zadovoljava prepricavanjem desavanja mnogobrojnih realiti emisija i jos to opravdava da narodu treba razbibrige.Pa da, i jesu razbijeni umovi u znacajnoj mjeri.
„Увијек спремни на критику немоћних а поносно понизни према јачим од себе. При том вазда неспремни да узмемо своју судбину у властите руке“.
Da li je evivalentna ovoj konstataciji sledeća:“Uvijek spremni da mijenjamo one koji su daleko od nas i na koje ne možemo da utičemo (ministra, premijera, režim, tj. one koji nas se ne dotiču mnogo), a veoma pokorni prema onima od kojih nam nešto zavisi (pa makar to bile i mrvice)?
Svaka cast care pogodio si u centar. Znam takvih koji su dukljani danju a srbi nocju. Takvih je dosta. To su dps srbi.
Hoce Slobodane, hoce i mora, predugo smo robovali, „cemu vakat tome i vrijeme“. Svi dobro znamo da se nista promjeniti nece, sjedeci i duvan puseci ali kako rece ONAJ COVEK, „pregaocu BOG daje mahove“ Vidimo se na proljece u slobodnu Crnu Goru.