Кад те нема…
Требаш ми
У ова збуњена предвечерја,
Или у расањене зоре сате
Кад се и киша на починак спрема,
Требаш ми да те нема,
А да ми и кожа да си ту зна,
Јер одавно само од хладноће дрхтати знам.
Требаш ми
Да ми у грлу заглављене ријечи не остану,
Да ми у оку не усахне радосница
Да јој подметнеш раме
За случај да бујица радосница крене,
Требаш ми, свакаквих се ратова надвија злокобан хук,
Да те нема, а да се
Земља врти,
Да ми стихови не онијеме…
Д.Ј.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: