Кад вас зло, јед, сумња, безбожничка сколи, сјетите се, браћо, безсмертнога Дарка
Дарко Вујошевић; фото: alo.rs
Невен Милаковић Бесмртном Дарку Вујошевићу
Јечала су мукло манастирска звона,
Новопредстављеног свеца прослављала,
На трен од вјечности, сва је васиона
Пред човјеком већим од ње саме стала.
Таман се обале бјеше докопао,
Грч му се одлучни разлио по лицу,
Кад је у вртлогу Јану угледао,
Гдје отима мраку своју дјевојчицу.
Није запливао, него полетио,
Анђео не плива, но Боголик лети,
Ни трен маловјерни није изгубио,
Дивно ли се борећ` са смрћу умрјети.
Јану, Ратка, чедо њино, загрлио,
И вазнио Богу као витез свети,
Све нас је одозго, знам ја, закрстио,
Знам… када ојужи, ријетки ће видјети,
Како се за све нас, душа добра, моли,
Поручујућ` да је свијет овај варка,
Кад вас зло, јед, сумња… безбожничка сколи,
Сјетите се, браћо, безсмертнога Дарка.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pocivaj u miru!
Heroj.
ČESTITI PODGORIČANINU , TAKO LJUDI O LJUDIMA ZBORE, DA SE NAJEŽIŠ ! HVALA TI , U IME LJUDI . A DARKU VJEČA SLAVA !!!
Kanonizovati Darka, jer nije nema veceg cina covjekoljublja i Bogoljublja od njegovog.