Када млади у Србији напуштају родитељски дом?

Млади Европљани у просеку са 26 година напуштају родитељску кућу. То варира од земље до земље.

У Финској, Шведској и Данској млади обично одлазе до 21. године, док у Хрватској, Грчкој, Шпанији, Бугарској и Италији то углавном не буде пре тридесете. Шта показују подаци у Србији, до колико година млади живе са родитељима?

„Подаци за Србију по истраживању које је радио Евростат показују да млади у Србији напуштају родитељски дом са 30,4 године. Србија не искаче из података из региона. Европски просек је 26 година, У Шведској је то испод 18. године. Разлике су велике, као и параметри”, истакла је Ивана Антонијевић из Министарства туризма и омладине за РТС.

Наводи да је јако важан начин на који тумачимо податке. Млада популација у Србији је од 15. до 30. године.

Разлози за напуштање родитељског дома

„Постоји две групе разлога због којих млади касније напуштају родитељски дом. Први су структурални, социоекономски, а други се тичу менталитета и вредности које у различитим крајевима Европе и различитим земљама утичу повољније или негативније на то да се млади људи селе. Важна је и дужина школовања, која је у Србији дужа него у другим европским државама, могућност запослења и немогућност куповине своје некретнине”, рекла је Ивана Антонијевић из Министарства туризма и омладине.

Истиче да је око 17 одсто младих незапослено, да постоји доста програма и Влада на различите начине утиче да се запошљавање младих побољша.

„Неактивни млади су људи који су у процесу школовања и студирања, па старосна граница од 15 до 30 година представља хетерогеност циљне групе упућује на детаљније тумачење. И даље постоји проценат младих који нису ни у систему образовања, а нису ни у евиденцији тржишта рада, па су циљна група са којом треба више да се ради”, истакла је Антонијевић.

Наводи да је припремљен и програм имплементације који се у Србији пилотира у три филијале националне службе, што подразумева 22 општине у Србији где ће младим људима у сарадњи са нашим службама запошљавања, са организацијама цивилног друштва, са послодавцима, бити омогућено да од тренутка када се пријаве на програм, у наредна четири месеца добију понуду за адекватан посао или радну праксу”, навела је Антонијевић.

А шта кажу млади

„Према истраживањима која смо спровели, четрдесетак испитаника као разлог ненапуштања родитељске куће каже да нема потребу за тим. Наводе да им је потребна подршка у виду повољних кредита за стамбени простор и добре прилике за добар посао. Важан је и менталитет и навике у одрастању. Због тога Министарство ради на доношењу нових програма за бољу будућност младих које би јачале вештине за осамостаљивање младих људи”, рекла је Ивана Антонијевић из Министарства туризма и омладине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: