Kada on želi da postane bokserska šampionka

Piše: Batić Bačević

Samo mlada Italijanka Anđela Karini znala je kakve je misli, maštanja ili snove o olimpijskim pobedama imala u glavi dok je mahala zastavom sa palube broda na Seni i gledala kako na jednom od mostova iznad nje lebdi neponovljiva „Tajna večera 21. veka“.

Dosadni tradicionalisti sa raznih strana sveta bili su ogorčeni jer je u tom pokušaju umetnika, nesretno zaljubljenih u sopstvenu kreativnost, da modernizuju Leonarda, nekako ponižena stara vera, a njeni apostoli posle dve hiljade godina tišine naleteli na plastičnog hirurga ili bar pi-ara spremnog da malo rebrendira osnovni proizvod.

Nije poznato da li je svaki modernizovani apostol te noći dobio svoj novi pol ili novu veru, niti za koju su reprezentaciju odlučili da nastupaju. Ali taj duh nove, „fast fud tajne večere“, kao da je prva srela Anđela Karini na svom prvom meču – nije znala ni protiv koga se tačno bori, niti da li su neki od novobrendiranih apostola ili apostolica iznenada odlučili da promene olimpijski duh, ali i neke od osnovnih principa savremene civilizacije.

Italijanska bokserka i vicešampionka Evrope je posle svega dva udarca i 45 sekundi, predala meč, klekla na pod ringa i uz suze vikala i ponavljala da to nije fer (Non e giusto, non e giusto..).

Posle proglašenja pobednika ili pobednice, nije pružila ruku osobi nepoznatog pola. „Naučila sam patiti, ali nikada nisam primila takav udarac“, rekla je kroz suze italijanska bokserka. „Ne znam je li joj nos slomljen. Mnogi ljudi u Italiji pokušali su joj reći, molim te, ne idi, to je muškarac, to je opasno za tebe,“ dodao je njen trener.

Kada čovek bije ženu ili kada svoju fizičku nadmoć koristi za zlostavljanje, duboko posvađana društva i elite sa Zapada ili Istoka Evrope slažu se da ta osoba zaslužuje ozbiljnu zatvorsku kaznu i teške sankcije. Osim ako se to ne desi na Olimpijadi i u gradu koji simbolizuje najviše domete evropske civilizacije. Tamo bi već mogao siledžija da dobije zlatnu medalju i bude inspiracija za moderno doba, u kojem se ruše te barijere polova kojih, izgleda, još uvek ima samo dva i civilizacije čiji se broj rasteže od raspoloženja i potreba vojnih lobija. Teško je i zamisliti koliko se siledžija i bitangi na planeti zemlji početkom avgusta sprema za neku svoj, mali i bedni olimpijski turnir, koji neće niko gledati.

Zato je i tih 45 sekundi meča koji nije ni počeo moglo da bude istorijski važno u shvatanju dobroćudnog tumora kojeg politička korektnost u sebi nosi. Ako u sebi nema ugrađene osnovne moralne armature koja je civilizaciju koju poznajemo i održala. Svako ima pravo da se izjašnjava kako se oseća i ima slobodu da menja takva osećanja, ali to ne znači da bi sutra, kako je jedan čitalac N1 šaljivo napisao, Majk Tajson mogao da odluči da se oseća kao Mišel i da nastavi karijeru koja mu je bila sputavana sve dok je bio muškarac.

U toj nekoj tragičnoj komediji zabune, Italijanka se brzo povukla iz medijske borbe jer je shvatila da bi mogla da bude osuđena za fašizam ako se bude previše raspitivala o genima ili hromozima. Ko god da je krenuo da me tuče, to je sve bilo u skladu sa Kubertenom, a nadam se da će mi žene onog ko me tukao pomoći da se oporavim, tako bi mogla da glasi poruka bez hromozoma i gena ali sa puno nade u budućnost.

U neopisivom skandalu, koji obesmišljava sve ono što čini olimpijski duh i stalnu borbu za napredovanje ljudskih prava, sa posebnom bi pažnjom trebalo analizirati kojim su sve verbalnim, komunikacionim akrobacijama pokušavali da spasu svetu borbu za olimpijsku rodnu ravnopravnost od obične sramote. Alžirska bokserka je, dakle, na testovima imala znatno više muških hormona nego što imaju osobe ženskog pola, nije prošla genetsku proveru polne pripadnosti ili nije ispunila uobičajene naučne standarde na osnovu kojih bi se moglo potvrditi da se njeni hormoni, geni, poklapaju sa onim koje ima ženska osoba.

Sva je prilika da nije prošla na testu o polnoj pripadnosti, rekao je jedan od britanskih eksperata visoke poze i niskog morala. Niko se nije usudio da kaže sasvim jednostavno – ona je muško.

To je čudno jer je Svetska bokserska federacija prilično jasno prošle godine zabranila prošle godine alžirskoj i tajvanskoj bokserki Imane Kalifi i Lin ju Ting da se takmiče na Svetskog prvenstvu u Nju Delhiju jer imaju xy hromozome. I objasnila jednostavno – jer su muškarci. Ali Međunarodni olimpijski komitet, koji ima loše odnose sa bokserskom federacijom jer navodno tamo i dalje ima tragova ruskog uticaja, odlučio je da ignoriše tu sitnicu sa hromozomima, činjenicama ili laboratorijskim istraživanjima. Dovoljan je argument za krovnu svetsku sportsku organizaciju bilo to što im u pasošima piše da su žene.

„To je stvarno zlonamerno i nepravedno… U njihovim pasošima piše da su žene i to je nama dovoljno“, rekao je sa dozom indignacije poprtparol MOK-a Mark Adams.

„Jedno guglanje od 45 sekundi će vam otkriti da je Iman interseks osoba, a ne muškarac, odgajana je kao žensko a njen tata je bio protiv toga da ona kao žensko trenira boks. Drugu devojku niko nije terao da odustane, kad nešto želiš ne zanima te ko je sa druge strane, i ne zalaziš u priče koje hromozome neko ima. Znala je da će ovim dobiti pažnju konzervativnije Evrope, a to je i uspela. Sraman tekst…“, opisuje renesansno obavešteni čitalac N koji zna sve o geopolitici, hromozomima, boksu, medijskim strategijama, društvenom stanju u Alžiru, svesti evropske vicešampionke koja je napravila predstavu da bi dobila pažnju evropskih konzervativaca.

Sram da vas bude, poručuje ovaj primerak koji pokriva sve polove društvenog angažmana. „Da ju je nameštao polako pa nokautirao u drugoj, ne bi niko pravio problem. Ali ostalo je tu i muškog ega, nije mogao da podnese ideju da ga (biološka) žena udari,“ objašnjava drugi, stručniji čitalac.

Posle izliva skandala, vrhunski stručnjaci su se već potrudili da minimaliziju laboratorijske dokaze da je reč o „biološkom muškarcu“, rastežući granice elastičnosti jezika do trećeg nokauta. U jednom tekstu, koji se pojavio i nestao sa beogradskih liberalnih medija kao što je nastao – bez ikakvog smisla, navodi se 12 razloga zašto je „alžirska bokserka“ važna za svetski sport, ženska prava ili demokratiju. Jedan od argumenata koji se izdvaja po maštovitosti je da je ona nepresušna inspiracija za desetine hiljada devojaka u Alžiru. To je sasvim moguće, ali tako dirljive i neponovljive sportske priče koje pomeraju granice ženske emancipacije zaslužuju makar neku sliku, video o hiljadama devojaka, u šorcevima i majicama sa bokserskim rukavicama koje se biju kao pravi muškarci. „Ako ona ili on budu zaista muško, biće veća pobeda za mene ako pobedim“, rekla je sledeća rivalka alžirske šampionke ili šampiona, mađarska bokserka Ana Hamford.

Kroz taj tunel od istraživanja genetike, političke korektnosti, borbe za ženska prava ili sportski duh, prošla je već proteklih godina velika atletska šampionka Kaster Semenja koju su čitavu deceniju optuživali da ima višak muških hormona zbog čega je i prilično lako pobeđila koleginice. Posle svake titule, Kaster Semenja nije imala vremena da govori da je ona šampionka. Već da je žensko.

Na kraju te neprijatne priče i dugih sporova, Svetska atletska federacija naložila je Semenji da uzima terapiju kojom bi se smanjio nivo testosterona ako želi da se takmiči. Semenja se nije pojavila na Olimpijadi, iako joj nijedna komisija utvrdila da je muškog pola, osim da ima povišen nivo testosterona.

Dan nakon što je izbio skandal o muškarcu kojem je dozvoljeno da udara na ženu pred stotinama miliona očiju, u dve globalne zapadne medijske mreže Si-En-En i Bi-Bi-Si nastao je užasan problem – Er Korea ukinula je služenje nudlama u ekonomskoj klasi, ali ne i biznis klasi što je otvorilo pitanje nejednakosti međi građanima. Kako će ta drama sa nudlama završiti nikada nećemo saznati, ali sva je prilika da će Olimpijske igre od Pariza imati sasvim nove konture jer će se na njima učestovati na osnovu pitanja kako se osećate, a ne šta zaista jeste.

„Da li neka slika mogla da sumira naš novi pokret za prava muškaraca? Osmeh muškarca koji zna da ga štiti mizogini sportski establišment koji uživa u nevolji žene koju je upravo udario šakom u glavu i čiji je životnu ambiciju upravo razbio,“ napisala je autorka Hari Potera, Džoana Ketling Roling, ali kao da nije znala da istorija ženskog boksa deluje kao ogromna parodija na borbu za prava žena.

Prve pojave mečeva očajnih, siromašnih žena koje su se tukle pred pijanim gostima kako bi nekako prehranile sebe ili decu, dešavale su se još u 18. veku u Engleskoj, ali su bile zabranjivane a organizatori kažnjavani.

Kada je pre sto godina pokušano da se organizuje izložbeni meč izvesnih „sportiskinja“, Eni Njuton i Madž Bejker, gradonačelnik Haknija rekao je da je pokušaj održavanja tog meča samo „zadovoljenje senzualnih potreba gomile vulgarnih muškaraca, dok je ministar unutrašnjih poslova ser Vilijam Džonson rekao da zakonodavac ili parlament nikada nije mogao ni da zamisli da bi se takva sramotna stvar mogla biti organizovana u ovoj zemlji“.

Ali se upravo u toj zemlji, kao plod duge borbe za ženska prava, na Olimpijadi u Londonu 2014. vraća se ženski boks. Svako ko bi ustvrdio da se u boks mečevima žena, koje uz kokice posmatraju zaludni muškarci, krše baš sva ženska prava, mogao bi da doživi hajku borkinja za ženska prava.

Ali to je sve trajalo dok se nisu pojavili muški bokseri koji pod reflektorima i pred milionima gledalaca biju slabiji pol jer su samo nekog slagali da se oni osećaju kao žene.

Najlepšu priču o ženama u boksu ispričao je pre nekoliko godina legendarni košarkaški trener Dušan Duda Ivković. On je sa velikim poštovanjem pričao o najjačem momku iz čuburskog kraja koji je imao nadimak koji kao da je pobegao iz knjiga Dragoslava Mihajlovića – Aca Đavo. Bio je talentovan za boks, sve sportove, bio užasno jak i mlađe momke iz svog kraja puštao da gledaju filmove ili uđu u prve diskoteke u gradu gde je vodio obezbeđenje. Pošto je čitav čuburski ili krstaški kraj lomio glavu da li bi Aca Đavo bio jači od bokserskog šampiona iz kraja, izvesnog Zeke, organizovan je privatni meč koji je čitav Vračar čekao.

Meč je, međutim, prekinut u prvoj rundi, kada se majka Ace Đavola popela na improvizovani ring i povela ga kući.

Tekst preuzet sa portala RT Balkan