Када покажете кичму, више ће вас и на Западу цијенити
Лидер Покрета Слобода народу, Бошко Вукићевић (Фото: Дан)
Пише: Бошко Вукићевић
Бирачко тијело партија које су актуелни носиоци власти у Црној Гори не може бити одушевљено изабраним (боље речено – наметнутим) смјером државног руководства у спољној политици, али ни неким дешавањима на унутрашњем плану.
Значајна већина грађана који су гласали те партије (а били и дио некадашњег литијског покрета који је срушио диктатуру) не подржава, рецимо, непријатељске односе Црне Горе према Русији, нити угрожавање територијалног суверенитета Србије.
Ти грађани, на примјер, не подржавају званичну тезу о „ничим изазваној агресији Русије на Украјину“, већ су ближи тези да су неодговорне западне елите, а у првом реду ЦИА, организовале и финансирале државни удар у Украјини, унијеле раздор међу словенском браћом и изазвале братоубилачки рат с циљем „наношења стратешког пораза Русији“ и преузимања њених баснословних богатстава. Такође, ти грађани сматрају да је Косово Србија.
Безусловно слиједити спољње политике диктатуре Мила Ђукановића (а у неким случајевима их у негативном смислу и надмашивати), не само да обезвређује историјску и идентитетску суштину наше земље, Завјет Светог Петра Цетињског и нераскидиве односе са најближима – већ прави и непоправљиву штету развоју демократије у Црној Гори. Јер, таквим односом према сопственим гласачима нова власт шаље поруку да њихово мишљење, макар што се тиче суштинских спољнополитичких тематика – не вриједи.
Осим тога, нова власт би у поменутим политикама морала бити и прагматичнија, имајући у виду актуелни процес формирања новог свјетског пројекта. У руску побједу у геополитичком сукобу на тлу Украјине више не сумњају ни најтврдокорнији западни аналитичари, док је сасвим извјестан и повратак Трампа на изборима у Америци. Дакле, мудрије је постепено се прилагођавати амбијенту новог поретка, него тврдоглаво истрајавати на политикама које негирају свијетлу црногорску историју, а истовремено наносе и конкретну економску штету на пољу туризма и у другим привредним областима.
Дакако, нијесам присталица да се „иде главом кроза зид“, да се отворено и дрско пркоси западним адресама. Неопходно је само мало више мудрости, балансираности, опреза, али и визионарства. Не бити увијек предводник нечега што негира твоје интереса и твоје историјско биће. Некада нешто другачије формулисати. Некад одћутати. Некад се супротставити. Не бисмо у тим случајевима били једини, како међу чланицама ЕУ тако и међу онима који јој теже. Може се бити присталица што скоријег уласка у Европску унију, али без беспотребног „савијања кичме“ и безусловног прихватања свега и свачега. Понављао сам у више наврата: када понекад покажете кичму, више ће вас и на Западу цијенити, имаћете већу специфичну тежину, па вас стога можда и брже приме тамо гдје желите да будете. То су неки моји основни савјети за нову власт.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Као,прво честитке за првих 100 дана Владе.
Мислим да је ово недовољан период за оцењивање.
Што се тиче,иностране политике могу рећи,да Индија, Јужноафричка република, и друге земље се позивају,на историјски континуитет веза са Русијом,а Црна Гора у којој тај континуитет,иста вјера хришћанска православна,Словенско поријекло,могла би да се позове на то,у вези непридржавања појединих одлука ЕУ.(па макар он био неусвојен).
Русија -Кина-Иран-Индија и афричке и многе латино америчке државе,као и многе азијске земље,су већ створили мултиполарни свет,па и садашња као и свака будућа Влада Црне Горе то мора имати на уму.У том контексту треба по мом мишљењу у Влади формирати министарство за Глобални Југ ,гдје се налазе и 2 од 3 Великих сила Кина и Индија,а оно би се бавило и Русијом.Јер ЕУ је данас најмањи од више геополитичких играча.Ако већ не може Министарство,добро би било да Влада оснује институт за Геополитичке студије.
Добро је што се врше реформе,али те реформе првенствено треба вршити ради самих себе,а ако на крају дође до пријема у ЕУ,тим боље.Међутим,Црна Гора се налази у обрнутом историјском правцу одавно.
Кад је пао Берлински зид,овдје се учвршћивала власт једне партије.Кад је НАТО постајао passe ,донијета је одлука о приступању њему,без референдума са великим противљењем народа и са несвјесношћу о последицама.
Међутим,ја сматрам да ће се Црна Гора на унутрашњем плану опоравити,а на спољно политичком плану наћи на крају на правој страни Историје.