Kako američki vojno-industrijski kompleks profitira na ratu u Ukrajini?

Specijalna ruska vojna operacija u Ukrajini počela je 24. februara prošle godine i od tada se u zapadnim medijima moglo pročitati da je Kijevu neophodno slati svaki vid pomoći kako bi se odbranio, ne samo ukrajinski narod, već čitava Evropa i „demokratski svet“ od „ruske invazije“.

Međutim, ono što se malo ređe spominje je činjenica da slanje pomoći Ukrajini zapravo podrazumeva velike dobitke za kompanije koje pripadaju američkom vojno-industrijskom kompleksu.

Primera radi, američka multinacionalna kompanija za vazduhoplovnu i odbrambenu tehnologiju „Notrop gruman“ prošle godine je zabeležila rast vrednosti akcija od 36 odsto, odnosno sa 397 dolara, vrednost akcija je skočila na nešto više od 540 dolara.

„Ponosni smo što podržavamo napore ukrajinskog naroda“, rekla je u septembru generalna direktorka kompanije Keti Varden.

Ona je navela da „Notrop gruman“ isporučuje oružje Ukrajini, uglavnom preko američkih i evropskih saveznika.

„To radimo kroz ugovore koje imamo sa tim vladama, a ne direktno sa vladom Ukrajine“, istakla je Varden.

Prošla godina je bila odlična i za američku kompaniju „Lokhid martin“ čije su akcije porasle za 32 odsto, sa 362 na 477 dolara.

Reč je o kompaniji koja proizvodi raketni sistem visoke pokretljivosti HIMARS koji je Ukrajini obećan nakon višemesečnih molbi kijevskih vlasti.

Američka korporacija „Dženeral dinamiks“ je takođe prošle godine zabeležila skok vrednosti akcija – za više od 17 odsto. Početkom godine akcije su vredele 212 dolara, da bi na kraju godine dostigle 248 dolara.

Prošla godina je bila profitabilna i za američki multinacionalni konglomerat „Rejteon tehnolodžiz“, čije su akcije sa 90 dolara skočile na nešto više od 100 dolara, što je rast od 12 odsto na godišnjem nivou.

Reč je o kompaniji koja proizvodi sistem protivvazdušne odbrane „patriot“, jedan od najnaprednijih odbrambenih sistema u američkom arsenalu. Upravo taj sistem će Vašington poslati Kijevu, nakon višemesečnog insistiranja ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Vodećem svetskom proizvođaču aviona „Boing“ vrednost akcija je opala prošle godine, međutim u poslednjih šest meseci 2022. godine porasla je za skoro 42 procenta, odnosno sa nešto više od 137 na 195 dolara.

Pored američkih kompanija, ratna 2022. bila je dobra godina i za britansku multinacionalnu kompaniju „BAE“, čije su akcije skočile za 53 odsto, sa nešto više od šest dolara na nešto manje od 10 dolara.

Direktor kompanije Čarls Vudburn rekao je krajem prošle godine da je, usled rata u Ukrajini, povećana potrošnja za odbranu na globalnom nivou, što je pozitivna vest za „BAE“.

„Vidimo rast prodaje u svim sektorima, ali i mogućnosti da dodatno unapredimo srednjoročne izglede dok se naši klijenti suočavaju sa sve više pretnji“, naveo je on.

Kompanija je do novembra prošle godine primila narudžbine u vrednosti od 28 milijardi funti.

Rekordni vojni budžet
Početkom decembra, „Forbs“ je pisao o tome da su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici u NATO-u, „s pravom“, potrošili desetine milijardi dolara pomažući Ukrajini da se odbrani od „brutalne ruske invazije“.

Međutim, čak i ovaj ugledni američki list zaključio je da Pentagon i veliki proizvođači oružja pokušavaju da iskoriste ukrajinsku krizu kako bi trajno proširili obim američke vojne industrije „na načine koji prevazilaze pomoć koja je potrebna Ukrajini u trenutnom sukobu“.

Umesto da se bavi povećanjem proizvodnje, list napominje, Vašington bi trebalo da pažljivo razmotri buduće potrebe, te da je vreme za realniju strategiju i postavljanje pravih prioriteta.

I pored toga, američke vlasti su usvojile rekordni vojni budžet od skoro 850 milijardi dolara, što govori u prilog tome da SAD ne razmišljaju o „pažljivom razmatranju potreba“, te da će nastaviti da koriste rusko-ukrajinski sukob, pod izgovorom borbe za demokratiju, da zarade nove milione, prenosi RT.