Како историзовати лопова

Пише: Бећир Вуковић

Свако се вријеме мора историзовати. Ни ово, наше, несрећно, никуд не може побјећи.

Кад, ипак, подлегну закону одумирања (и понаособ, и идеолошки), како историзовати лопове, који су све оглодали до кости, и, опет гладни, минуће свијетом.

Пукла им је погибија, преждеравање је поодмакло, и ваља мислити на последице. Ако кондуктеру на вријеме не тражимо кесу, морамо сви напоље.

Комунисти су своје злочине назвали – лијева скретања. „Лијева скретања“ су најциничнији еуфемизам у историји домаћих бешчашћа.

Како именовати неокомунистичка „скретања“ новог црногорца, иза којег није остало ни под камен, ни – камен на камен.

Камен јој у вилице, како историзовати неситу неман која је покрала и духовно и материјално, уза све то и неман, која нас је угнала у дужичко ропство, које ће одуживати неколико кољена.

Боље би било да нијесмо војевали против Аустроугарске, што ће рећи да би било боље да Монтенегром влада Себастијан Куртз.

ЕПИЛОГ:

Замислимо историчара 2084. год. у Народној библиотеци (надам се без „Радосав Љумовић“), који конципира историју једног система у доба тзв. транзиционе демократије МЕ у распону од 30 година диктатуре једне партије; историчара, ослобођеног теорија о глобализму, либералном капитализму, теорија завјера, ослобођеног сваког изма. Што му дође као ново наравоученије: на вријеме баталите мислити о вјечности, као – узору времена – мислите о вашем времну које су – украли лопови.

Монструм „историчар Х“, у блиској будућности (око 2084.), сасвим сигурно, неће се бавити еуфемизмима, дакле стилским фигурама којима се (нешто), неки појам, замјењује другим, или, блаже речено блажим обликом (попут – „лијева скретања“) или, политичким разлозима. (Курзивом – политичким разлозима).

Најпознатији црногорски еуфемизам (по мом мишљењу), ограђујем се зато је у загради, гласи: увијек, заобилази истину! Ако коментаришете туђе текстове као анонимни – слободно лајкујте.

Опет, да не испаднемо прегруби, мисли се на заобилажење – историјске истине.

Монструм „историчар“, и кад би хтио, неће моћи заобићи истину, из разлога што кривотворење никоме неће бити од користи. Речено је: будућност је већ – програмирана – а програм се не базира на филовање еуфемизмима, и сличним филовима.

У чему се, пак, споримо од Грка па на овамо: да ли љепше звучи еуфемизам, или истина.

Не питамо нас, скоројевиће, јер знамо одговор, него питамо – истину. Шта истина каже о нама. Нећемо, чак, питати ни Достојевског, ако знамо да је и религија пуно еуфемизама. Еуфемизми нису на миру оставили ни лијепу – јуначку смрт. Међутим, шта каже истина.

Многи ће се преварити. Грци су ‘измислили’ еуфемизам, али нијесу истину. Грци су по цијели дан сумњали, и, апостол Павле је, једноставно, сумњу – замијенио вјером. Само, апостол је заборавио да протјера еуфемисте.

Дакле, 2084. „историчар Х“, сједи за моћним компјутером пуним података ко небо звијезда. Како историзовати вријеме у којем ја, ти, и ини, пишемо, и потпусујемо свакидашње јадиковке. Како, кад нема мјеста емоцији.

Шифровани језик не може се стилизовати. Стил, фигура, третирају се као страно тијело, вируси.

Шифровано историзовање једноставно преноси: државу са регистарским таблицама МЕ – водили су лопови.

У наше вријеме незамислив је наслов у Историји за IV разред Гимназије: државу МЕ воде лопови.

Међутим, ко би смио да се клади, да такав наслов неће бити у функцији 2084.

Уосталом, практичност сваке врсте довољно се помјера (а тај угао биће довољан), да нико неће познавати школу каква је била: историографију, папирологију, и слично смеће…

На крају историје – историзовано – биће огољено, необојено, у ствари, оперисаће тек са подацима. Какве ми податке остављамо у општем смислу и понаособ, зна свако, без икакве науке. Какве, трагове… Ужасне. Неморалне.

Шифровани језик друкчије се понаша. „Историчар“ само унесе податке, и – кликне. Оно што се појави на екрану биће – језива и једина истина. А каква нам следује истина, боље да не знамо. Зато, живимо у лажи – илузији. Зашто, не. Зашто, да.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: