Како је издахнуо италијански комунизам, Богдан Живковић у Недељном прегледу „Српског св(иј)ета“

„Драго ми је да сам гост Српског св(иј)ета и ИН4С у време када је ова кућа под нападима једног угледног научног радника Црне Горе, који је познат по свом научном доприносу, др Веселина Вељовића. Он је имао један интересантан осврт недавно и показао своју моћ, ерудицију и памет, али ипак мислим да га је наш народ добро прозвао, не бих поновио то име, пошто се за то кривично- правно одговара“, у шаљивом тону је започео разговор др Богдан Живковић у Недељном прегледу „Српског св(иј)ета“, алудирајући на коментаре и колумне које пише бивши директор полиције Црне Горе.

Разговор је настављен у врло озбиљном тону, уз тему која је центар научног рада овог историчара, а тиче се мало познатог комунизма у Италији , нарочито шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, и односа те партије са партијама у СФРЈ и СССР:

„Раст фашизма у Италији, а касније и у Немачкој, био је умногоме узрокован тиме што су у тим земљама постојали јаки леви раднички покрети. У Италији се ствара 1921. године комунистички покрет, али и пре тога постоји јак покрет, из ког је потекао и сам Мусолини. На крају Првог светског рата Италија је била у положају у ком је била победница, али није добила територијална задовољења којима се надала, пре свега Далмацији све до Црне Горе“.

Развој фашизма и упоредо и комунизма у Италији је надаље врло сликовито објаснио, а од 1943. године долази до експанзије комунистичке мисли и покрета који свој врхунац доживљавају након неколико деценија.

„Оно што је мене привукло да се бавим овим покретом, нарочито шездесетих и седамдесетих је чињеница да у том периоду у Западаној Европи комунизам скоро да и не постоји, у Италији они пребацују 33- 34 одсто гласова. То ме понукало да сазнам како је Југославија гледала на то и какви су односи Италије са њом били“, др Живковић је отворио интересантну тему, и врло мало знану чињеницу да су комунисти у овој знаменитој медитеранској земљи имали трећину бирачког тијела на својој страни, поредио је то са овдашњом ситуацијом у Црној Гори, али и објаснио неке компликоване историјске односе, гдје је јасна позиција твз. ограниченог суверенитета чак и у Италији, а и неоколонијалних односа који имају своје јасне обрисе у међународним односима према балканским земљама.

Интересантан је епилог приче, који је практично настао падом „гвоздене завјесе“ односно Берлинског зида, и распада СССР и СФРЈ, а фактички је партија дочекала своју стогодишњицу ове године, која је била као неко опијело партије које више нема, осим у неким обрисима.

Зашто је тако било, и ко је то гушио народну вољу у Италији, погледајте у првом дијелу Недељног прегледа, а у другом дијелу можете се подсјетити кроз исјечке емсиија „Српски св(иј)ет“ од 15. до 21. маја.

Исјечци из емисија су нас подсјетили на гостовања у којима су учествовали: Владислав Дајковић политички активиста и публициста Томислав Кресовић, социолог и новинар Слободан Рељић, есејиста Огњен Лопушина, координатор Коалиције за природну породицу Марија Стајић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, Витомир Поповић из Арбитражног трибунала за Брчко и писац и новинар Небојша Јеврић.

Теме су обухватиле разнолике теме: власт у Црној Гори и твз. Црвене Хрвате, затим игнорантски наступ Запада према Балкану, утицај народне музике и стихова Марине Туцаковић на нашу културу, новоусвојене законе у Скупштини Србије, Нови Сад као град мостова и европске културе, проблематика Дистрикта Брчко, и интересантну причу о томе како је књижевни лик завшио на хашкој оптужници.

Гост Недељног прегледа је такође коментарисао из свог угла три мотива емисије: Горски вијенац, литије и јеванђеље.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: