Како је „коалиција вољних“ постала „савез невољних“

Самит у режији француског председника Емануела Макрона и британског премијера Кира Стармера одржан у Паризу, чија је тема била безбедносне гаранције за Украјину, показао је да Владимир Зеленски тешко може да се ослони на европске земље као гаранте безбедности.

„Коалиција вољних“ склизнула је на терен „невољних“, а протекли догађај је показао да Европљани нису јединствени по питању обезбеђивања примирја у Украјини, пренео је немачки „Велт“.

„Договора није било“, изјавио је после састанка француски председник, а након сусрета остаје нејасно колико држава заправо жели да допринесе својим војним снагама постизању мира у Украјини.

Макрон је говорио о само „неколико присутних држава“.

Европљани се свим силама труде да заиграју на главној позорници на којој се одвијају преговори о окончању сукоба у Украјини, али су до сада остајали у „публици“. У преговорима су учествовали само Русија, САД и Украјина. Како примећује „Велт“, за разлику од претходне америчке администрације, Доналд Трамп није више безусловни присталица Кијева, већ првенствено посредник између зараћених страна, па Зеленски све више зависи од подршке Европљана, који не могу да се усагласе.

У четвртак је укупно 31 државa, од којих су велика већина чланице ЕУ, заједно са шефом НАТО-а Марком Рутеом разговарали о безбедносним гаранцијама након могућег прекида ватре у Украјини око пет сати. Конкретно, дискусија се фокусирала на то шта западна „коалиција вољних“ може да уради да спречи руског председника Владимира Путина да у будућности прекрши примирје или чак мир у Украјини.

Овакве дискусије нису прве овакве врсте. Коалиција се већ састајала неколико пута раније у различитим форматима. После овог састанка, међутим, јасно је – Европљани су подељени по питању како би се обезбедио прекид ватре у Украјини. Макрон и Стармер, који предводе „коалицију вољних“, још увек су миљама далеко од доношења било каквих конкретних одлука.

Намера Макрона и Стармера је да стационирају такозване трупе за помоћ у Украјини како би помогли Кијеву да одржи прекид ватре. Циљ трупа јесте да одврати Москву својим присуством и да сигнализира Русији „јасну подршку“ разних европских влада Украјини. У овом контексту, британске дипломате су говориле о 10.000 до 30.000 западних војника.

„Наши војници су на терену да реагују на наређења главнокомандујућег. И ако уђу у сукоб, од њих се очекује да одговоре. Европске трупе би такође морале да се боре у хитним случајевима“, план је француског председника.

Међутим, они неће бити стационирани на фронту, већ, према Макрону, у важним градовима и стратешким базама у Украјини.

„Дакле, ми нисмо на првој линији фронта, не боримо се, али смо ту да гарантујемо трајни мир. То је пацифистички приступ“, тврди Макрон.

Али, има много отворених питања. Нејасно је какав би мандат могао да добију „снаге за помоћ“. Остаје да се види колико ће мисија трупа бити снажна, којим оружјем ће бити опремљени. Други проблем је то што је неизвесно које ће земље уопште учествовати и да ли ће се снаге потребне за кредибилно одвраћање Русије икада окупити на конференцији о слању трупа.

То ће такође у великој мери зависити од тога како се Вашингтон понаша. До сада је Трампова администрација показала врло малу подршку планираном распоређивању и такође није вољна да Европљанима обезбеди извиђачке, ваздушне и транспортне капацитете као резервну подршку за украјинску мисију. Трампов специјални изасланик Стив Виткоф недавно је чак исмејао Макронову идеју о „силама за помоћ“. Међутим, ако Американци нису спремни да подрже европске трупе у Украјини у хитним случајевима, многе земље које су још увек формално део „коалиције вољних“ вероватно ће се одрећи оружане мировне мисије у Украјини. Све док питање америчких безбедносних гаранција остане нерешено, неће бити договора у текућим дискусијама о планираним „трупама за помоћ“.

Стармер сматра да је подршка САД кључна, док је Макрон рекао: „Морамо бити спремни за ситуацију у којој они можда неће сарађивати.“

Друго, Немачка је до сада била веома невољна да учествује у могућим мировним снагама. Одлазећи канцелар Олаф Шолц рекао је да још није јасно да ли ће и у ком облику такве мировне снаге постојати. Насупрот томе, вршилац дужности министра одбране Борис Писторијус изјавио је да не може да замисли ситуацију у којој Немачка не би учествовала, без обзира на исход преговора о прекиду ватре или чак миру.

Треће, Европљани и Кијев су углавном сагласни да прву линију одбране у обезбеђивању прекида ватре треба да формирају украјински војници. Шолц је стога такође рекао да су посвећени даљем јачању украјинских оружаних снага кроз довољну финансијску подршку и испоруку наоружања,

„У том погледу, ми се концентришемо на оно што је сада очигледно“, нагласио је Шолц.

У међувремену, Стармер је позвао на опрез према руским званичницима: „Они се играју и играју на време.“

И премијер Мађарске Виктор Орбан поручио је да се Брисел припрема за рат, иако, како је навео, тренутно не постоји претња од рата.

„Мађарска неће ратовати ни са ким. Ми остајемо на страни мира, а ако Европа покрене рат, ми сигурно нећемо ући у њега“, рекао је Орбан.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: