Како је Лала некада патио за патикама, а данас може да обује пола Драгове Луке
1 min read
Радивоје Лала Никчевић
Пише: Мићо Ивановић
„Што је човјек а мора бит човјек; тварца једна те је земља вара“. Како је непоновљиви геније, којег се дојучерашња несрећна власт устручавала због коалиционих партнера, све рекао са тако мало ријечи. Колико нас не схвата императивност прве половине стиха, да се мора бити човјек, и колико се тек огледа у другој. Колико нас је пука тварца – материја – маса коју земља, читај стварност, или живот, или још тачније пуке животне потребе и алавост чине безобличним. Простијом формом живота са којом можеш чинити шта ти воља. Само плати и … Читам ових дана, накнадно и други пут, „Правила ћутања – Момира Булатовића. Не би се, да је међу нама, тај пристојни човјек љутио ако би му се у брк рекло да та књига нема посебну литерану вриједност. То није ни био ни њен, ни циљ њеног аутора. Он је хтио само да остави јасно, искрено и тачно сведочанство о људима у једном времену. А, како каже стари афоризам, од невремена се и некако можете склонити, а од времена никако. Видјех неку ноћ на ТВ-у негдје у Никшићу била промоција ДПС-а. У прочељу невеселе трпезе Мило с двије маске – лицем и крпеном. Са његове лијеве стране зајегутано нариче Александра с тутом. А на десној упицанио се и догнао Лала Никчевић. Пошишао шишке и на челу и на брковима. Као сват. Можете мислити на којој је муци Мило кад са Лалом и Александром иде међу бираче. А и са киме ће кад Сања Дамјановић не може саставити три напамет научене. А тек што се са идиотом (телепромтером – да неко не помисли да мислим…) не слаже. Погибија. Али, ја хоћу мало о Лали и још понеким лалама кроз свједочење Булатовића. Када је пукла тиква у ДПС-у, јер је Булатовић хтио да се заустави шверц цигарета и спријечи криминал и богаћење Ђукановића и његових пријатеља Лала је патио за патикама. „Ја прецизно, наводећи имена људи, локације, количине, новац, говорим о злу у које је огрезла Црна Гора. Усред мојих ријечи, Радивоје Никчевић (Лала) нервозно устаје, столица шкрипи по поду, он баца оловку и псује. Ти овдје причаш о милионима које неки од нас узимају, а ја се свађам са женом јер немам да дјетету купим нове патике. Никчевић је недуго након тога прешао на страну Мила Ђукановића. Надам се барем да је оно дијете добило пуно нових патика“, пише Булатовић у поменутој књизи. Лала одавно не пати за патикама. Да је прошле године издвојио само пола својих прихода за патике могао је обути прву смјену никшићке гимназије.
Или пола Драгове Луке. А њему би за сваки мјесец остало дебело више него што прима редовни професор универзитета (свакако не Милица Пејановић – Ђуришић), одличан љекар, или колико два и по наставника. Помиње ту Булатовић још многе „лале“ које су знале да шта је истина и ко је чист, али нешто од страха, нешто од алавости, „што је човјек, ка слабо живинче“, за шаком жита, или пара мијењају стране. Још један, упечатљивији, примјер прелетача.
Мата Хари у шлафруку
Пише Булатовић да је Милица Пејановић Ђуришић уживала такво повјерење у његовој породици да је, пошто су живјели у истој згради, код њих долазила у кућној хаљини. Ноћима су се састајали Булатовић и његови најоданији сарадници и пријатељи да планирају шта им је сјутра чинити. Како да се одбране од преваре – куповине људи, коју спрема друга страна. Неизоставни члан друштва била је Милица. Након што јој је једне ноћи Булатовић открио своју тактику инситутуционалне борбе са Милом, Милица је прелећела на другу страну. Никад се више није јавила. Булатовић каже да је те ноћи први пут схватио да пред њим стоји „Мата Хари у шлафруку“. Милица је касније бирала позиције хоће ли да буде министар или амбасадор како јој се ћефне, њен Зоро је добио одријешене руке да оснива брм – брм авио компанију и да њоме газдује како му воља. Списка десетине народних милиона и, до данас, низашта не одговара. И сада он држи слово шта треба чинити са државном авио-компанијом, а Мика и даље амбасадорује у Њујорку . А између Лале и Милице широк је лук и ту може да се смјести и Јефто који је маштао да, за прву руку, буде министар здравља, а послије и амбасадор јер може дуго да прича, а да ништа не каже и лијепо држи одијело.
Сâња Сања да буде Милутин
И Сања Дамјановић која, као сударање Хигсовог бозона, сања да буде Милутин умјесто Симовића. И онај наставник фискултуре и планинар Блечић који се у посљедње вријеме прочуо по верању по мостовима и зградама да би окачио заставу и по нацистичком поздраву који њему личи на вјежбу „одручи“.
И онај лоптаџија Вучинић што шортс обукује на главу док манита у Титексовом доњем вешу. И Александра која би дала и шешир за мјесто министра просвјете. А тек културе?! И многи други. И зна добро вођа те дружине да су они ту само из интереса или страха и да ће га лакше издати него што је он издао Булатовића. Али шта ће, нема другога и бољега друштва. Боље му и не припада. То је његова мјера и срећно му било с њима. Ово до 14. марта. A послије се неће познавати. И сви ће из телефона избрисали пјесме о Брану Мићуновићу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lala tralalala….????
Fukara iz Kličeva! Mesečni prihodi mu prelaze 6.000€, a siroti narod nema za osnovna sredstva za život!
Lala Nikčević je moralni i politički gmizavac. Jedan obični beskičmenjak, bez svojeg ja.
Sta znaju u dpsu sta je cast
Odlican tekst. Lala i ostale Lale iz Niksica ce brzo da odu sa vlasti
Uskoro ovaj ružan san ostavljamo iza nas i budimo se pred mlado proljeće da prigrabimo budućnost koju zaslužujemo. Pošten narod napokon ima izbor! ZBNK!
Dos je toliko ogrezao u lorupciji da vise smetaju normalnima
Eee Lala Lala, zato si sad obezbijedio i unučad , ali dako bude revizije te imovine. Ukoliko ne bude po zakonu , a nije . Letješeš u apartman Spuž
Niksic je cec odlucio listu ZA BUDUCNOST NIKSICA
Za Dps je moral misaona imenica
ne zasluzue smrad da nosi brkove! A dzabe mu sve.. zastidje i splacina…
Svaka čast na tekstu!
Raspale fukare iz DPS ne znaju za cast.
Sve će ovo uskoro biti jedna ružna prošlost, braćo moja. Sirotinja se pobunila, narod uzima sve u svoje ruke. Dočekaćemo bolje, još kako!
Lijepo rečeno, a što je još važnije tačno. Tužno je što je tačno, moram priznati. Tužno je što ove pobjegulje od sirotinje pređoše preko čistog lopovluka na televizijske ekrane i štandove sa njihovim likom,na flajere, upaljače. Džaba nova futrovana cipela kad ti je unutra promaja i zima, jer si onaj isti golja od ranije, samo je ovaj put još gore, sad si moralni golja. Moramo ih poraziti, prosto moramo!!
Ova me gospodja podsjeca na ovu licnost iz filma Banovic Strahinja:
https://www.alamy.com/stock-photo-der-falke-banovic-strahinja-szenenbild-52729263.html
Sve ista bagra u DPS-u. Nekad su krali kokoske, a sad imaju milione. Kad muka nacera ne pokusavas da naucis kako se posteno zaradjuje novac, ucis da krades.
Kompleksi čuda čine. Pola DPS-a je ovakvo, neispunjeno i neostvareno.
Oni i ne znaju šta su prave i ljudske vrijednosti, sve su pogazili zarad materijalne dobiti, to je najbolje na svojoj koži osjetio pokojni Momir Bulatović, izdan od kuma.
Odlicno, razgaliste mi dusu.
Hvala i postovanje.
Мој Мићане,у оно вријеме писменијех људи ја небих смио офлекат папир а камо ли слова написат, ал сада заиста морам јер нека што су за тебе ,,ови,, инспиративни него и мене неукоме. Рече врли сатиричар Владимир Булатовић Виб ,,Демократија је кад ниси затворен зато што си био отворен,, е тако глас за патике напаћеног Лале, шемшири тамо ње, прелетачине многих, и случајеви лоповлука, код нас су отворени зато што они нису затворени. Мићане текст погодио у сриду, као и сваки до сада.
Hvala, Mićo , na ovom tekstu .
Gdje sjecanja nema, ni covjeka nema.
Hvala, prvo sto ste me napomenuli da uzmem Momirovu knjigu , a onda i na sve ove cinjenice i komparacije.
S merakom procitah , Vasa zapazanja,
u formi upozorenja.
Sam naslov je , priča u priči !
Дакле џемпераши су постали “ноблес”, што би рекао Јован Стерија Поповић у Покондиреној тикви.
На жалост “ноблес” је свуда у бившој држави. Многи људи од морала, части, достојанства напуштају Београд и иду у села. Гледам то својим очима. Не могу да трпе више градски простаклук и фукарлук. У селима је бар чиста, поштена сељачка душа. У осталом, сељаци су све ратови поднели на својим плећима, док су профитери постајали “ноблес” након ратова.
Kad se opanak ito bez obojka uznese.
Pravi, moralni i normalni ono sto imaju nose u sebi, a ne na sebi.
Kad pestokupljevina zavlada jednim deustvom desava se ovo sto se Crnoj desilo.
Sve repe bez korjena. Bolesni i alavi.
“ Бијелу кошуљу црвених шара,
по један џемпер плетени стари,
фармерице из Новог Пазара,
то су имали од личних ствари.
Хиљаду марака б’јеше плата
када их мутна донесе вода,
скиде се џемпер стави кравата
земља се наша покраде и прода.
У тој смо земљи нормални били
и ако и она имаше мана,
гринуше на њу брате мили
хијене гладне са разних страна.“
Одломак из пјесме ЏЕМПЕРАШИ
Pa braco mila jest ruzna ova Damjanovic…
Ruzne bolje motaju nego lijepe, jer znaju kad je zapane, da ce drugi put tesko doci do njega.
ovo joj je jos i najljepsa slika