ИН4С

ИН4С портал

Како је могуће да је дрон стигао из Украјине у Хрватску НЕПРИМЕЋЕН

1 min read

Да ли се украјински извиђачки дрон срушио у Загребу? Како је могуће да је прелетео НАТО територију без да је оборен?

Касно прексиноћ нешто је погодило Загреб.

Јуче ујутро Хрватска је званично потврдила да је у питању беспилотна летелица војног типа, да је дошла из Мађарске, да је летела брзином од 700 км/ч, на висини од 1.300 метара.

Овај, готово филмски догађај, догодио се прексиноћ око поноћи у загребачком кварту Јарун. Први извештаји са лица места које су Загрепчани качили на друштвене мреже приказивали су већи кратер, а током ноћи појавиле су се фотографије металних делова. Појавила се и прича о падобрану који је јутрос и фотографисан на дрвету недалеко од кратера. Хрватски медији јављају да је у току полицијски увиђај који ће, како се очекује, разоткрити ову мистерију. Мистерију која може имати везе са ратом у Украјини како је синоћ јавио Драјв.

Седам минута летела је непозната војна летелица хрватским вауздушним простором. Пре тога, 40 минута је летела Мађарском. И нико ју није покушао зауставити.

– Ми смо летелицу уочили радарима, не знам који је тачно снимио. Ми имамо радарски систем, он је умрежен, аутоматизован и увезен у систем НАТО-а. Још данас имамо састанке па ћемо видети шта се догодило у Мађарској. Имамо податке о рути, али морамо проверити те податке с другим државама – рекао је хрватски министар одбране, преноси 24 сата.хр.

Стручњаци се слажу – ово је шамар НАТО савезу.

– По мени је то озбиљан пропуст НАТО – а, очито да тај надзор ваздушног саобраћаја не функционише. Значи Руси нама могу да пошаљу такву летелицу до ко зна где и да нико не примети. Како то? То не ваља – говори Жељко Цвртила, стручњак за сигурност.

Какав је дрон у питању?

Уколико се заиста ради о Тупољев дрону, треба нагласити да у питању руско, односно совјетски пројектован извиђачки дрон који је произвођен у Украјини. Први лет је имао 1974. године док је серијска производња (у Харкову, Украјина) трајала од 1979. до 1989. године. Летелица је дужине око 14 метара, размаха крила до 4 метра, може летети максималном брзином од 1100 км/ч са долетом од 1000 километара што га квалификује за прелет из, на пример, Западне Украјине до Хрватске. Поседује опрему за аеро-фото снимање и ИЦ извиђање.

Извештаји о ученој петокраки су интересантни будући да ови дронови на репу имају украјинску симбологију. Петокраку, на пример, и даље има један други Тупољев дрон, у употреби руског ратног ваздухопловства (Ту-143 Рејс) али он има долет од само 200 километара.

Извор: БЛИЦ

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Како је могуће да је дрон стигао из Украјине у Хрватску НЕПРИМЕЋЕН

  1. Да ли је НАТО ПВО зато амнестрина од тога што није реаговао, како кажете, због тога што је неко унео погрешне координате на аеродрому у Виници, неки Украјинац?

  2. Ионако су једва објаснили народу издатке за Рафсле и Бредлије, сад следи додатни удар по џепу за Патриот уз сва остала поскупљења. Количина енергената у понуди је чак већа него што је била пре кризе ал цене дивљају. Јавне финансије су и пре сукоба у Украјини биле пред банкротом. Сада ће да ошишају грађане Европе до последњег цента.


    1. Kad sam bio dijete s ovom masinom su me sisali seocki berberi ili brice,kako skube dlake moj dobri ,to je stvrno boljelo,tako ce da boli i narod porez i sve drugo koji je tu.Placmo dvije godine pandemije zvana KORONA a kako im je ova intervencija legla,samo tako,kad je narod glup neka place!

  3. Годишњи извештај АТО
    Једанаест држава достигло је циљ од два процента
    Статус: 16.03.2021 16:05
    Немачка је повећала издатке за одбрану за 8,4 одсто у 2020. Са 1,56 одсто економске производње, они су и даље далеко испод циљаних два процента. Први пут је то постигло једанаест земаља НАТО-а, а Немачка и већина других НАТО партнера САД поново су значајно повећали своје издатке за одбрану. Према извештају генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, државе европске алијансе и Канада су у 2020. реално потрошиле око 3,9 одсто више него претходне године. Савезна Република повећала је потрошњу за 8,4 одсто. Према стандардима НАТО-а достигли су 51,6 милијарди евра.Генерални секретар очекује даља повећања „Упркос економском утицају Цовид-19, 2020. је била шеста година заредом у којој су повећани трошкови одбране у европским савезницима и Канади“, коментарише Столтенберг задовољан. Он очекује да ће се овај тренд наставити и у текућој години.САД су потрошиле далеко више него сви заједно. Цифре су посебно релевантне за НАТО јер САД годинама захтевају уравнотеженију поделу терета унутар алијансе. Са око 658 милијарди евра, потрошиле су око 2,4 пута више новца на одбрану него свих 29 НАТО партнера заједно и, са 3,7 одсто, такође су имале далеко највећи удео потрошње за одбрану у националној економској производњи. Десет других земаља НАТО-а је достигло Циљ од два процента Конкретно, Сједињене Државе захтевају да све земље савезнице потроше најмање два процента свог бруто домаћег производа на одбрану сваке године што је пре могуће. Према тренутним подацима НАТО-а, десет других је постигло овај циљ по први пут 2020. године. То су биле Словачка, Грчка, Велика Британија, Румунија, Пољска, Француска, Норвешка и три балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија. Столтенберг је признао да су неки савезници само прешли границу од два процента зато што је њихова економија колабирала као резултат корона кризе и због тога је потрошњи на одбрану дата већа тежина у односу на бруто домаћи производ.
    Немачка стопа је била 1,56 одсто Са стопом од 1,56 одсто, Немачка је још увек била далеко од циљаних два одсто – иако су расходи релевантни за НАТО порасли за скоро 35 одсто у реалном износу у периоду од 2014. до 2020. године. Поред Немачке, многе друге земље НАТО-а су миљама далеко од циља од два процента. Ту спадају, на пример, Шпанија са стопом од око 1,2 одсто, Белгија са 1,1 одсто и Луксембург са само 0,6 одсто Ефекти пандемије короне Сада се жељно ишчекује како ће се развијати издаци за одбрану у текућој години. Планови буџета за 2020. израђени су пре пандемије короне. Ако се потрошња задржи константном или чак повећа упркос економском паду, могло би доћи до даљег повећања квота. Међутим, могуће је и да ће владе смањити издатке за одбрану због кризе и поверења да нови амерички председник Џо Бајден неће заузети тако тврд став по том питању као његов претходник Доналд Трамп.
    Zvanicni podaci za proslu godinu,Njemacka je odmah nakon dogadjanja u Ukraini povecala kvotu iako se godinama opirala ,a bila je duzna da palce 2%.Dakle sve je jasno ,kome nije slijedi dron,ili helikopter kao Norijegi!Demokratija ima dva kraj kao i batina,ili smo josuvjek uvjereni u demokratske principe ala USA i Nato pakt!

  4. Сматрам да је ово опомена. Ово је морао неко да наводи са земље, јер је у питању стара технологија. Чисто да размисле шта би могло да их снађе ако стварно дође до гужве.

    19
    1
  5. Stvari su jasne ,dron su poslai natovci i iza toga slijedi povecanje poreskih obveznika i finasiranje za Nato“zastitu“.Nece biti da u Hrvatskoj nema ljudi koji to sve znaju,ali kod naroda se postigao efekat tako da i mi mozemo da odahnemo, samo zato sto je ispred nas Srbij pa tako da kod nas ovo nece da se desi,ali neke demostracije protiv Nato nebi skodile ,onako da se zna nase misljenje,ili smo promijenilim stav?Sada ce vjerovatno morati da se kupuju ili stacioniraju Patriot rakete u Hrvatskoj ,plan neki postoji samo narod treba da povjeruje.Nema velike galame ,znaci narodu treba poslati poruku cutite to nam je poslao Putin ako nijesmo dobri bice toga jos dokle ne dodje Patriot zastita ,i sta narod ima da kaze ,daj Patriot da nas zastite.Tako funkcionise UDBA tako funkcionise vec odavno cijeli Zapad,a Jugoslavija je bila zemlja na kojoj se sve ekspermentisalo,bar mi to dobro znamo,ili…?

    25
    1
  6. Kakav bre šamar NATO savezu?
    Tamo je neki krelac, neki ukrajinski operater, zadao dronu koordinate mesta gde će taj dron da sleti uz pomoć padobrana. Taj krelac je očigledno „ušao“ na GOOGLE MAPS i ukucao naziv NASELJENOG MESTA JARUN U ŽITOMIRSKOJ OBLASTI U UKRAJINI ne bi li dobio potrebne koordinate željenog mesta za sletanje. Međutim GOOGLE MAPS mu je isporučio koordinate ZAGREBAČKOG KVARTA JARUN a ovaj to nije dalje proveravao i uneo ih u kompjuter tog drona. Kako dron nema mogućnost logičkog razmišljanja on je na sletanje otišao tamo gde mu je bilo i zadato, hiljadu kilometara dalje, te mu je na kraju i ponestalo goriva. Nije mogao večno da leti.

    14
    9

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *