Како је Њутн уз помоћ Велике пирамиде предвиђао библијски крај свијета

Исак Њутн се може сматрати једним од најпознатијих научника свих времена. Његова истраживања одвела су га даље од математике, астрономије и физике до сфера које су далеко од уобичајене науке. Његове биљешке извучене из пожара откривају да је и њега занимала апокалипса, али на веома необичан начин.

Поред импресивног научног наслеђа, Њутн је након смрти 1727. године оставио и велики број необјављених биљешки. Они су свједочанство о његовом дугом и наводно опсесивном интересовању за окултно: алхемију и теорију библијске апокалипсе.

Те мистичне склоности, од којих би многе својевремено сматрале јересом, могу се видети у биљешкама које се тренутно продају на аукцији у „Сотебијевој кући“ за око 375.000 америчких долара.

Ови рукописи су фрагменти су преживјели пожар који је највјероватније изазвао његов пас Дајамонд превртњем свијеће. У једној од биљешки Њутн се осврће на Велику пирамиду у Гизи која је саграђена у древно египатско вријеме по налогу фараона Куфуа. Овај објекат је пројектован на основу египатске мјерне јединице која се назива краљевски лакат.

Њутн је сматрао да би квантификовањем краљевског лакта могао да усаврши сопствене теорије о гравитацији и на тај начин пружи невиђено тачну мјеру обима Земље – истовремено откључавајући и друге нејасне и „свете“ геометријске увиде, који на крају могао предвидјети када ће се свијет завршити, као што је предвиђено у Библији.

„Покушавао је да нађе доказ за своју теорију гравитације, али поред тога се сматрало да су древни Египћани чували тајне алхемије које су у међувремену изгубљене“, рекао је Габријел Хитон, стручњак за „Сотебијеве“ рукописе.

„Данас се ова подручја проучавања сматрају необичним и псеудонаучним, али Њутну се у седамнаестом вијеку нису чинила тако“, тврди Хитон, преноси научни портал „Сајенс алерт“.

Ове биљешке дио су Њутнове невјероватне и сложене мреже студија које су међусобно испреплетене и обухватају подручја као што су природна филозофија, алхемија и теологија. Научник је можда вјеровао да је само један дио њих погодан за објављивање, наводи се у најави аукције.

„Није изненађујуће што није објављивао ништа о алхемији, јер је тајност била веома раширен принцип у овом пољу истраживања, а да су његова теолошка увјерења објављена коштала би га (барем) каријере“, наводи се у тексту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: